Onkolozi su naveli da se većina obolelih od raka neposredno pre razbolevanja suočila s teškim životnim događajima kakvi su smrtni slučajevi u porodoci, razvod i slično.
Naučnici godinama unazad pokušavaju da odgonetnu da li stres stvarno izaziva rak i njegovo širenje na sve organe.
Ipak, stvarni dokazi da postoji jaka veza između stresa i raka još ne postoje. Čak je i Cancer Research UK (CRUK) u više navrata istakao da to ne samo da nije dokazano, već može da bude mit.
Ali, s obzirom da je nivo stresa u porastu i da se očekuje da će se broj obolelih od raka povećati za jednu trećinu, odnosno na četiri miliona do 2030. godine, neki stručnjaci za rak sada smatraju da ih ne bi iznenadilo da postoji jaka veza između stresa i kancera.
Profesorka Melani Flint sa Univerziteta u Brajtonu, koja proučava uticaj hormona stresa na rak je rekla:
“Postoji mnogo napretka u ovoj oblasti i mislim da ne možemo da isključimo doprinos stresa raku. Smatramo da on zaista doprinosi, kako početku raka, tako i kad počne da se širi, odnosno metastazira. Ali to je faktor koji doprinosi, a ne nužno direktan uzrok”.
Čini se da neke studije koje su pratile velike populacije tokom vremena to podržavaju, preneo je Dejli mejl.
Jedna studija na 10.000 žena u Finskoj, praćena tokom 15 godina, otkrila je da one koje su pretrpele tugu imaju veću verovatnoću da će razviti rak dojke u roku od pet godina.
Izloženost stresu na radnom mestu povezana je sa većim rizikom od raka prostate kod muškaraca mlađih od 65 godina i u manjem procentu s rakom dojke kod žena.
Druge slične studije, uključujući preglede dokaza najboljeg kvaliteta, ne pokazuju nikakvu povezanost.
Deo problema, prema profesoru Trevoru Grahamu, direktoru Centra za evoluciju i rak na Institutu za istraživanje raka, jeste to što stres često ide ruku pod ruku s drugim ponašanjima koja takođe povećavaju rizik od raka.
“Stresan život može da bude povezan s mnogim drugim faktorima rizika za rak, kao što su pušenje, konzumiranje previše alkohola, neaktivnost i nezdrava ishrana, tako da je teško razdvojiti uzročne faktore”, istakao je profesor Graham.
Ono što znamo je da stres izaziva niz efekata na telo, posebno ako je hroničan.
Kako je navela profesorka Flint: “Stres izaziva oslobađanje hormona stresa kortizola. On se vezuje za receptore koji se nalaze na svakoj ćeliji i to reguliše razne druge procese, uključujući upalu. Stres i kortizol takođe mogu da potisnu imuni sistem”.
Naučnici su takođe pokušali da oponašaju efekat stresa na ćelije u laboratoriji, što izgleda da pokazuje da oštećuje DNK i izaziva promene na ćelijama koje, ako im se dozvoli da se repliciraju, mogu da se pretvore u rak.
“Ali, pošto je stres teško modelirati, ovo možda nije dobar pokazatelj šta se zaista dešava u ljudskom telu”, istakao je profesor Grejem.
Takođe je verovatno da većina ljudi može da popravi ovu štetu prirodnim putem.
“Ali, postoji značajan izuzetak. Kod onih s genetskim mutacijama koje ih već stavljaju u veći rizik od raka, kao što su oni sa genima BRCA1 i BRCA2 “Anđelina Džoli”, nazvanim po holivudskoj glumici koja ih je nasledila od svoje pokojne majke, koja je umrla bolesti, možda će biti manje u stanju da to urade”, objasnila je profesorka Flint, pa dodala:
“Ako neko ima mutaciju raka koja utiče na to koliko dobro može da popravi DNK, kao što je BRCA, možda će biti ranjiviji na efekte stresa”.
Precizirala je da se ne može reći da ako je neko pod velikim stresom i ima mutaciju raka, da će sigurno dobiti rak.
“Još uvek ne razumemo sasvim sve osnovne mehanizme. Ali, možda ćemo to morati da imamo na umu jer će možda biti potrebno da se ‘upravlja’ mogućim dodatnim rizikom za neke ljude pod stresom. Takođe, postoje ograničeni dokazi da stres može indirektno da poveća rizik od razvoja raka izazivanjem širenja virusa, kao što je humani papiloma virus (HPV) povezan sa rakom grlića materice. Međutim, tamo gde su dokazi najjači, oni sugerišu da stres može imati ulogu u širenju raka nakon što se već razvio”, istakla je prof. Flint.
Profesorka Nazanin Derakšhan sa Univerziteta u Readingu je rekla da kod raka dojke postoje dokazi koji pokazuju da anksioznost i depresija povećavaju rizik od recidiva i smrtnosti.
“Sve više studija izveštava o tome i ne možemo to da ignorišemo”, izjavila je profesorka Derakšhan.
Profesorka Flint je precizirala da kortizol može da pomogne ćelijama raka da izbegnu imunološki sistem i da se šire sa prvobitnog mesta tumora na sekundarno mesto.
“Ako ste pod stresom i to je snizilo vaš imuni sistem ili hormoni stresa deluju na same ćelije raka, onda ćelije raka mogu da se sakriju od imunog sistema i, u zavisnosti od vrste raka, proširi se na organe teže za lečenje, kao što su mozak, pluća, kosti i jetra. Dok su dokazi o tome da li stres može da izazvati rak možda nejasni, mnogo je jasnije da može da izazovei širenje postojećeg raka”.
Onkolog profesor Čarls Svanton, glavni kliničar za CRUK, rekao je:
“Tokom narednih pet do 10 godina, mogli bismo da videmo podatake, koji testiraju odnos između stresa i raka”.
“U međuvremenu, ljudima koji već imaju rak ili onima sa genetskom mutacijom koja povećava rizik, treba pružiti pomoć da kontrolišu nivo stresa”, predložila je profesorka Flint i posavetovala sve da počnu “terapiju razgovora, vežanja ili samo da počnete da brinete o sebi”
“Sve to će biti korisno za vas, bez obzira da li imate ili nemate rak”, poručila je profeorka Flint.
