Ukrajinska upotreba američkih i britansko-francuskih krstarećih raketa dugog dometa označila je novu eskalaciju u skoro tri godine dugom ratu. Iz perspektive Londona, to je samo novi zamajac pomoći Kijevu pred ulazak Donalda Trampa u Belu kuću.
Velika većina britanskih političara, oficira i vojnih stručnjaka uz gromoglasan aplauz je dočekala vest da je Ukrajina, prvi put, u ratu sa Rusijom upotrebila britanske rakete dugog dometa “storm šedou”.
Jedini izuzetak su reformisti Najdžela Faraža.
Džejms Niksi, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju Čatam hausa, ističe da britansko-francuski projektil “storm šadou” ima malo duži domet od američkog ATAKMS-a.
„No, istina je da je Ukrajini pre potreban kvantitet, nego kvalitet raketa. Domet obeju projektila je dovoljan da se gađa ruska pozadinska infrastruktura i time odseče snabdevanje njihovih prvih linija fronta“, objašnjava ovaj stručnjak precizirajući da je nova taktika odgovor na deset hiljada vojnika, koji su, kao pojačanje, na ruski front stigli iz Severne Koreje.
Ukrajina je i ranije koristila britansko-francuske rakete za napade na ruske podmornice, brodove i ciljeve na Krimu.
Te krstareće rakete, teške hiljadu trista kilograma, imaju domet od petsto pedeset kilometara.
Debitovale su još tokom rata u Iraku, a korišćene su i u Libiji, Siriji i Jemenu.
Jedna košta dva i po miliona dolara. Broj projektila koje je London isporučio Kijevu je vojna tajna.
Britanski ministar odbrane Džon Hili ponovo je istakao „apsolutnu rešenost Londona da stoji uz ukrajinski narod“.
„Povećali smo opseg vojne pomoći, ubrzali isporuke. Trenutno na vojnu pomoć trošimo više nego ikada pre“, rekao je Hili poslanicima Donjeg doma Britanskog parlamenta uz odobravanje njegove koleginice iz konzervativne vlade u senci Priti Patel.
Preciznije, britanska vojna pomoć Ukrajini iznosi 9,8 milijardi funti do kraja naredne godine. Američka pomoć je šest i po puta veća.
Najveći doprinos Londona je vojna obuka, koju je do sada prošlo oko četrdeset pet hiljada pripadnika ukrajinske vojske.
No, stručnjaci upozoravaju da je američko zeleno svetlo raketama dugog dometa puka simbolika.
„Sve je to premalo i prekasno“, objašnjava Džejms Niksi, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju Čatam hausa.
„Ukrajina se kreće ka porazu i ovo je na neki način posledica osećanja krivice američke demokratske administracije pred odlazak, jer znaju da nisu učinili dovoljno i da su bili preoprezni. Namera im nikada nije bila da Ukrajina dobije rat, već samo da ga vodi, što je izuzetno surovo“, ocenjuje on predviđajući da će Trampova administracija staviti tačku na visoka američka izdvajanja za Ukrajinu.
U danu kada svetske prestonice proveravaju da li je Moskva zaista gađala grad Dnjepar balističkom raketom sa hipersoničnom bojevom glavom, u Kijev je doputovala najviša britanska vojna delegacija predvođena glavnokomandujućim britanskom vojskom, admiralom serom Antonijem Radekinom.
Britanski šef diplomatije Dejvid Lami najavljuje nastavak pritiska Londona na Moskvu.
„Biće još toga. Vršićemo snažni pritisak u mesecima pred nama u saradnji sa partnerima u Sjedinjenim Državama i Evropi. Tokom nedavne večere, premijer i ja smo razgovarali o Ukrajini sa Donaldom Trampom. On je pobednik, a ne gubitnik i siguran sam da će se pobrinuti da Zapad bude na pobedničkoj strani“, istakao je ministar Lami.
Jastrebovi u Londonu znaju da mogu slobodno da lete sve dok se Donald Tramp ne bude uselio u Belu kuću.
Zato je period do 20. januara upravo i najriskantniji period od početka ukrajinskog rata.
