Ruski naučnici razvili su kapi za nos koje, kako tvrde, ne izazivaju zavisnost, što je čest problem koji prati mnoge klasične preparate protiv zapušenog nosa. Osnova novih kapi je bišofit – mineral koji se u Rusiji dobija iz lokalnih ležišta, a koji je poznat po svom bogatom mineralnom sastavu i antiinflamatornim svojstvima.
Naučnici su razvili više medicinskih sredstava namenjenih ORL praksi, stomatologiji i dermatologiji na bazi biošfita, koji ima izražena antiinflamatorna i antimikrobna svojstva, a istovremeno podstiče lokalni imunitet i ubrzava regeneraciju tkiva.
Još jedna važna prednost je dobra podnošljivost, što znači da preparati na njegovoj bazi ređe izazivaju alergijske reakcije. Upravo zbog toga istraživači smatraju da bi ovi proizvodi mogli da postanu bezbednija alternativa brojnim postojećim sredstvima koja se koriste u svakodnevnoj terapiji.
Posebnu pažnju privukli su sprejevi i kapi za nos. Oni su osmišljeni kao zamena za široko korišćene preparate na bazi ksilometazolina ili rastvora morske vode. Za razliku od klasičnih kapi, koje kod česte upotrebe mogu dovesti do zavisnosti i hronične zapušenosti nosa, novi preparat ne bi trebalo da izaziva takve efekte. Prema dosadašnjim rezultatima, ne dovodi do iritacije sluzokože niti do alergijskih reakcija.
Pored preparata za nos, naučnici su razvili i tečnosti za ispiranje usta na bazi bišofita. One su zamišljene kao prirodnija alternativa brojnim sintetičkim sredstvima koja se koriste za održavanje oralne higijene. Istraživači veruju da bi ovakvi rastvori mogli da pomognu u održavanju zdravlja desni, smanjenju upala u usnoj duplji i oporavku sluzokože nakon stomatoloških intervencija.
Novi preparati trenutno su prosleđeni univerzitetskim klinikama, gde su u toku ispitivanja. Paralelno s tim, podneti su zahtevi za patentiranje razvoja, što je sledeći korak ka široj proizvodnji, prenosi “RIA Novosti”. Ako sve bude teklo po planu, patenti bi mogli da budu odobreni već tokom ove godine. U tom slučaju, istraživači očekuju da bi proizvodnja mogla relativno brzo da počne, jer su interesovanje za nove preparate već pokazale i velike farmaceutske kompanije.
Stručnjaci upozoravaju i da, osim što mogu izazvati zavisnost, široko korišćeni nazalni sprejevi i kapi mogu imati posledice i na san. Iako mnogima pomažu da lakše dišu, posebno kada je nos zapušen, pojedini preparati mogu imati neočekivane efekte ako se koriste pred spavanje.
Mnogi upravo uveče posežu za ovim sredstvima u nadi da će im olakšati disanje i omogućiti mirniji san. Međutim, neki od najčešćih aktivnih sastojaka u lekovima protiv zapušenog nosa, poput fenilefrina i pseudoefedrina, deluju tako što sužavaju krvne sudove u nosnoj sluzokoži i smanjuju otok, ali njihovo dejstvo nije ograničeno samo na nos. Ove supstance istovremeno aktiviraju simpatički nervni sistem, koji priprema organizam za stresne situacije i pokreće reakciju poznatu kao “bori se ili beži”.
Zato se savetuje oprez prilikom njihove upotrebe u večernjim satima, a kao blaža alternativa često se preporučuju fiziološki rastvor, ispiranje nosa ili ovlaživač vazduha u spavaćoj sobi, koji mogu olakšati disanje bez uticaja na kvalitet sna.
