Otvorite frižider, ormarić u kupatilu ili kutiju sa lekovima i sigurno ćete naići na hemiju. Konzervansi su postali nevidljivi saputnici savremenog života: Produžavaju rok trajanja hrane, čuvaju boju i ukus i drže proizvode svežim duže nego što je priroda zamislila. Iako se na internetu često govori o tome da su opasni i kancerogeni, naučnici smatraju da takve tvrdnje nisu potpuno istinite.
Savremeni čovek je svakodnevno okružen hemijskim supstancama – u hrani, kozmetici i lekovima. Podaci međunarodne baze “Open Food Facts World 2024” pokazuju da više od petine jestivih proizvoda sadrži barem jedan konzervans – a te supstance služe da zaštite hranu od kvarenja, produže joj rok trajanja i spreče promene boje usled oksidacije. Ipak, njihov uticaj na zdravlje već dugo izaziva pažnju i rasprave u javnosti i nauci.
Internet je pun upozorenja da konzervansi izazivaju rak, ali Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) ih ne klasifikuje kao kancerogene. Ipak, novija studija francuskih naučnika pratila je preko 100.000 ljudi od 2009. do 2023. godine i otkrila da je konzumiranje hrane sa konzervansima povezano sa nešto većom učestalošću raka.
Na primer, kalijum sorbat povezan je sa povećanjem rizika od raka dojke za 26 odsto, dok natrijum nitrit u ishrani može povećati rizik od raka prostate za 32 odsto. Dodavanje acetata i sirćetne kiseline povezano je sa većim rizikom od različitih vrsta raka za 15 odsto. Da li to znači da se takve supstance mogu navesti kao faktor u povećanju rizika od dobijanja raka?
Odgovor nije tako jednostavan, ali stručnjaci ističu da studija ne dokazuje direktnu uzročnost. Sve kancerogene supstance dele u dve grupe. Prva su genotoksični kancerogeni – direktni pokretači mutacija u DNK. Druga su negenotoksični kancerogeni, koji sami po sebi ne izazivaju rak, ali mogu podsticati razvoj tumora u određenim uslovima, objašnjava Dr Marijana Jakubovska, šefica Odeljenja za molekularne mehanizme kancerogeneze, za “Komsomoljsku pravdu”.
Konzervansi za hranu spadaju u drugu grupu. Oni godinama prolaze testiranja, ali još uvek nije moguće sa sigurnošću tvrditi da mogu direktno izazvati rak. “Rezultati pokazuju korelaciju između ishrane bogate konzervansima i učestalosti raka, ali to ne znači da jedno uzrokuje drugo”, kaže dr Jakubovska.
Još jedan problem je što je napredak u proučavanju negenotoksičnih kancerogena spor. Veliki deo finansijskih sredstava u onkologiji ide na lečenje i razvoj lekova, a ne na prevenciju. Tek u poslednjih nekoliko godina se nauka bavi detaljnijim proučavanjem ovih supstanci, a u Rusiji je razvijen i patentiran novi metod testiranja u Laboratoriji za hemijsku kancerogenezu.
Dakle, dok nove studije ukazuju na moguće veze, savremena nauka još uvek nije uspela da ponudi dovoljno pouzdane dokaze. Drugim rečima, konzervansi se koriste u dozama koje se lako kontrolišu, metabolišu se i eliminišu iz tela.
Na kraju, važno je razumeti da podaci pokazuju tendencije i moguće rizike, ali daju samo deo istine. Rak nije posledica jednog faktora, a konzervansi u hrani, u dozama u kojima se koriste, se za sada ne mogu proglasiti glavnim “krivcem”. Istraživanja se nastavljaju, ali ljudska pažnja i razum ostaju ključni u donošenju zdravih izbora.
Foto: © Canva/bit245
Izvor: RT Blakan
