Svjetski poznati violinista i zaljubljenik u adrenalinske sportove ovog ljeta kratko se zaustavio na našem najsunčanijem ostrvu, gdje uživa sa suprugom Goricom i živahnim sinom Nikolom.
Volim da radim visokim intenzitetom i ponekad mi se čini da sam kao gliser. Što se stvari brže dešavaju, to mirnije plovim kroz njih – kaže Stefan Milenković (47), srpski violinista sa dugom i uspešnom međunarodnom karijerom, koji je ovog leta doplovio i na Hvar. Na najsunčanijem hrvatskom ostrvu “privezao se” sa devet godina mlađom suprugom Goricom i četvorogodišnjim sinom Nikolom , ali nije došao da ljenčari. Kaže da je napunio baterije za sledeći talas obaveza, ali je i održao koncert sa beogradskom pijanistkinjom Natalijom Mladenović u prepunom Arsenalu.
“Arsenal je divno mjesto, impresivno i impozantno, sa dobrom akustikom. Prvi put sam tamo nastupio i zaista uživao. Sada sam Hvar doživio na drugačiji način, jer sam desetljećima svirao u Franjevačkom samostanu. Ljetni program je kombinacija atraktivnosti i neke istorijske povezanosti, a na neki način ima i edukativni element. Mi sviramo manje poznate stvari, ali ih balansiramo, jer ljeto je vrijeme kada ljudi idu na koncerte, ne očekuju. težak program za slušanje A, s druge strane, nikada ne želim da obezvređujem muziku i sviram tihe stvari koje nemaju dubine“, objašnjava Stefan, koji je za publiku pripremio Tartinijev „Đavolji triler“, Betovenovu sonatu br. 3, “Varijacije na originalnu temu” i “Legende” Wieniawskog i “Tzigane” Mauricea Ravela. Za bis je odabrao komad “Kojoti” pijaniste i kompozitora Connora Cheea, sjevernoameričkog Indijanca kojeg je upoznao u rezervatu Navaho.
Stefanovo leto teče brzim tempom jer stalno radi, što ga čini srećnim. Krajem svibnja nastupao je s Natalijom Mladenović u Puli, zatim s projektom “Carmina Burana” sa Zadarskim komornim orkestrom i u aranžmanu Ane Krstajić u Zadru, Dubrovniku i Splitu, gdje je boravio i na majstorskoj radionici. Potom je proveo četiri dana u Novom Sadu na završnim ispitima na Akademiji umetnosti, gde je redovni profesor, a zatim je proveo dve nedelje na festivalu u teksaškom gradu Raund Top, gde je nastupao i predavao. Nakon toga održao je još nekoliko koncerata u Srbiji, Italiji i Hrvatskoj.
“Potrebno je što bolje organizovati svoje vrijeme, jer je tada, bez obzira na intenzitet, stres minimalan. Uvijek, naravno, postoje trenuci kada silom prilika izađete iz ritma, a fizička aktivnost mi pomaže. zatim trčim, plivam, vozim bicikl i praktikujem jogu i metodu Vim Hofa, omogućavaju mi da ostanem u ravnoteži čak i kada me zanese bujica života“, kaže Stefan, koji primenjuje neke od stvari. tehnike disanja za poboljšanje fokusa i koncentracije i podizanje ili snižavanje energije na svom ljetnom Međunarodnom muzičkom institutu. Nastao je kao rezultat njegovog 25-godišnjeg predavača, između ostalog na njujorškom Džulijardu i Univerzitetu Ilinois, a Stefan kaže da za učesnike iz celog sveta to nije samo “uranjanje u muziku” već i u sopstveno psihofizičke sposobnosti. Mnogi, naime, imaju problema sa mobilnošću, pa je rad na poboljšanju fleksibilnosti sastavni dio Instituta.
“Prošle godine, kada sam na samom početku pitao članove grupe da li ih boli, 90 posto je odgovorilo “da”. Bilo da se radi o ramenu, vratu ili donjem dijelu leđa, da ne spominjem mentalno zdravlje. Tada shvatite koliko je stacionaran način na koji život utiče na nas, na našu fizičnost i na naš um i zato se trudimo da usadimo dobre navike, naravno, tokom tri nedelje kada su polaznici posvećeni Institutu“, objašnjava Stefan, verujući da disciplina i doslednost imaju. pozitivno utiče na svakodnevni život i život. Pogotovo među mladom generacijom koju neprestano ometaju internet, kompjuteri i društvene mreže.
“Zato mi se još više sviđa kada vidim da mladi pokušavaju da se odupru tome i posvete se nečemu što je starinska aktivnost. Nešto što mi kao profesija prvo ne padne na pamet, ni što ne obećava slava ili prihod To su jedinstvena ljudska bića koja imaju poseban senzibilitet, tako da sam im u potpunosti posvećen”, kaže Stefan, koji je i ovog ljeta bio posvećen zahtjevnoj trci Ironman. Održaće se 15. septembra u Beogradu, a Stefan je zahvalan bliskima što su razumeli njegove intenzivne četvoromesečne pripreme, jer kada ne radi, trenira. Već je učestvovao na nekoliko manjih triatlona i dopao mu se kombinacija plivanja, biciklizma i trčanja. O Ironmanu nije razmišljao sve dok u aprilu nije bio na Beogradskom maratonu i usput obišao štandove sa sportskim proizvodima. Jer njegova supruga, osim što je diplomirani gitarista, posjeduje firmu koja se bavi fitnes ishranom. Tako je video štand Ironman Srbija i saznao da će se ovakva trka tamo održati po prvi put.
“Najvažnije mi je bilo da sam imao dovoljno vremena da se pripremim i da mi je termin odgovarao, jer je minimalni plan treninga oko dvadesetak sedmica. Sve se poklopilo i tako sam odlučio da se prijavim na licu mjesta. Zadnjih nekoliko sedmica , bio sam u takozvanom “taperingu”, kada treninzi postanu blaži”, objašnjava Stefan i dodaje da je zbog balansiranja posla i treninga, koji je uključivao trosatnu vožnju biciklom i još dva sata trčanja, ponekad ustajao. u četiri ujutro. Ili trenirao kasno uveče. Zato misli da će mu nakon svega trka biti najlakši i najzabavniji dio. Stefan je probao i druge adrenalinske sportove, poput padobranstva, ali ih ne naziva ekstremnim. Kaže da je svaka od ovih aktivnosti dolazila onda kada su mu bile najpotrebnije, da su ga naučile nečemu – uglavnom o sebi – i da mu je najvažnija akcija. Zato ističe da mu je pojam odmora u kojem ne radi ništa stran. Kao mjesto za odmor preferira Hvar, gdje ima mnogo prijatelja, a često ide na kampovanje sa suprugom i sinom. Trude se da što više vremena provode u prirodi i da budu aktivni.
“Klinac je mali dinamit i zato smo svi stalno u pokretu, što je najzdravija opcija. Spavanje i jelo mu više nisu na listi prioriteta. Sada je u fazi skakanja s mola, naučio je da roni i stalno je u moru, po ceo dan lovi skakavce, pa je najčešća reč u kampu: “Nikolaaa!”, smeje se Stefan. dodaje da je za sina bolje da energiju troši na zdrav način i da bude napolju nego zaključan u kući . Kad je kod kuće, opsjednut je robotima. Zna da mu je tata violinista, ali Stefan u njemu ne vidi želju da bude muzičar.
“Trenutno nema naznaka, ali je nemoguće reći kako će se njegova interesovanja razvijati. On upija naš način života, ritam i hobije, a kada pokaže jače interesovanje i dosljednost za nešto, mi ćemo ga usmjeriti u to. pravac“, kaže Stefan, koji smatra da je za dobro obrazovanje potrebna ravnoteža; čvrsta i meka ruka, bez odlaska u ekstreme. A za svoju ženu i sebe kaže da su u tom smislu sinhronizovani kao jin i jang.
Jutarnji.hr
