Među Srbima na Kosovu i Metohiji vlada duboka zabrinutost i veliko nezadovoljstvo trenutnim političkim stanjem. Raste i strah od mogućeg otvorenog konflikta, pokazali su rezultati analize nevladine organizacije “Aktiv” iz severnog dela Mitrovice o stavovima srpske zajednice tokom 2023. godine.
Rezultat analize “Aktiva”, koji je predstavljen u Prištini, beleži značajno pogoršanje stavova srpske zajednice u svim segmentima – od međuetničkih odnosa do percepcije bezbednosne situacije.
“Rastući strah od konflikta i politička napetost, rezultirali su dubokim pesimizmom unutar srpske zajednice, posebno u vezi s očekivanjima za budućnost i opštim osećajem bezbednosti”, navodi se u analizi.
Kod Srba je prisutan rastući osećaj nesigurnosti i nepoverenja, što otežava političku i društvenu dinamiku, a događaji kao što je neuspeli dijalog između vlade u Prištini i Srba, doveli su do ozbiljne zabrinutosti – što može imati dugoročne negativne posledice na međuetničke odnose i saradnju među zajednicama, rezultat je analize trendova za 2023. godinu.
Veći stepen pesimizma i straha
Analiza pokazuje da je među Srbima prošle godine zabeležen veći stepen pesimizma u odnosu na sve prethodne, kao rezultat rastućeg straha od mogućeg otvorenog konflikta.
Prema analizi, gotovo 95,5 odsto ispitanika izražava duboku zabrinutost zbog trenutnog stanja na KiM, smatrajući da se situacija ne odvija u dobrom smeru, dok čak 57,1 odsto ispitanika veruje da će život za Srbe biti gori za tri godine.
Kada je reč o identifikovanim problemima, 69,2 odsto ispitanika ističe političku nestabilnost kao glavni izazov na KiM. Na severu KiM, 88.9 odsto ispitanika tvrdi da su oni ili članovi njihovih porodica direktno bili ugroženi.
Kada je reč o poverenju u političke lidere, koje je ključno za opstanak i prosperitet zajednice posebno u društvima s posledicama ratnih sukoba, analiza je pokazala rekordnih 83,6 odsto ispitanika koji su se izjasnili da ne postoji političar ili politička partija kojoj veruju.
“U vezi s tim treba istaći da stanovnici severa Kosova izražavaju posebno nisko poverenje prema vladi i policiji Kosova. Kada je reč o međunarodnoj ulozi, 56,9 odsto ispitanika smatra da je Rusija najbolji branilac interesa Srba na Kosovu”, navodi se u rezultatima analize.
Stavovi o ZSO
Ističe se i 18,9 odsto ispitanika smatra da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana, dok 40,5 odsto njih ocenjuje formiranje ZSO najprihvatljivijim za kosovske Srbe. Osim toga, 14,8 odsto ispitanika podržava ideju razgraničenja
Nalazi analize trendova ističu opštu zabrinutost zbog nerazrešenih pitanja poput formiranja ZSO i apatije prema mogućnostima za dugoročno rešenje koje bi Srbima obezbedilo neophodnu zaštitu.
Analiza pokazuje i da je primetan nedostatak interesovanja političkih aktera da uzmu u obzir potrebe nevećinskih zajednica na KiM.
“Zapažen je mali ili gotovo nikakav napredak kada su u pitanju volja i spremnost institucija da unaprede primenu zakona, koji regulišu prava nevećinskih zajednica”, navodi se.
Krize i (ne)poštovanja prava
Prema zaključcima iz istraživačkih aktivnosti NVO “Aktiv” i drugih organizacija civilnog društva, koje se bave pitanjima nevećinskih zajednica, primetan je nedostatak opipljivog napretka u pogledu poštovanja prava zajednica, a koja su temelj svih ustavnih i zakonskih okvira KiM.
Krize koje su se desile tokom 2022. godine, posebno na severu KiM, tiču se pitanja vladavine prava i direktno su odraz visokog stepena nelagodnosti koji doživljavaju pripadnici nevećinskih zajednica.
Pripadnici srpske zajednice su uglavnom zabrinuti za svoju fizičku bezbednost, pre svega u vezi sa dinamikom između Beograda i Prištine.
“Često govore o atmosferi straha, uz probleme sa imovinskim pravima, pristupom uslugama i kulturnim nasleđem. Povratnici se suočavaju sa problemima u pristupu dokumentima”, navodi se u analizi.
Kao glavna preporuka ističe neophodnost novog i sveobuhvatnog pristupa rešavanju krize, koji bi bio fokusiran na zaštiti prava i poboljšanju kvaliteta života srpske zajednice na KiM, ocenjuje se dalje.
“Politika i donosioci odluka preporuke treba da shvate kao podsticaj za hitne mere za poboljšanje institucionalnog poštovanja zakona koji štite prava nevećinskih zajednica i unapređenje njihovog životnog standarda”, navodi se u analizi trendova, podržane od strane Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy – NED).
