U “prvom pojavljivanju na svetskoj sceni” Keira Starmera kao premijera, na samitu NATO-a u Vašingtonu prošle nedelje, on je želeo da proglasi Britaniju kao “glavnu” vojnu silu, piše Dejli Telegraf.
Starmer je izjavio da mu je bezbednost “prvi prioritet”; ponovio svoju čvrstu podršku Ukrajini; i pozvao sve zemlje NATO-a da povećaju svoju potrošnju na odbranu sa minimalnih 2% BDP-a, što je sadašnja obaveza, na 2,5%.
“Jedini problem” sa Starmerovim inače hvale vrednim ambicijama je taj što su britanske oružane snage trenutno “male i nedovoljno opremljene” i što on i njegov novi ministar odbrane Džon Hili izgleda “nemaju pojma kada, ako ikada” njihova Vlada može da ispuniti taj cilj od 2,5%.
Štaviše, neće biti dodatne potrošnje u bliskoj budućnosti: Laburisti insistiraju na tome da, pre nego što se odluke donesu, mora da postoji potpuna strateška revizija odbrane, proces koji bi mogao da znači da se odluke ne donose najranije sledeće godine.
Slabljenje sile
U međuvremenu, opšte je prihvaćeno da su britanske oružane snage u “krizi”, rekla je Larisa Braun u Tajmsu.
General ser Patrik Sanders, nedavno penzionisani načelnik Generalštaba, upozorio je da su oni toliko iscrpljeni da ne mogu da brane zemlju ako se dogodi najgore, pa čak ni da vode “mali rat” u inostranstvu duže od mesec dana.
Britanskim snagama nedostaju osnovne stvari, od kamiona za snabdevanje do sistema za elektronsko ratovanje.
RAF i Kraljevska mornarica su previše potrošili na avione i brodove, tako da je vojska morala da smanji brojčanost.
Sada ima manje od 73.000 ljudi, što je najmanja veličina od Napoleonovog doba, i “smatra se nedostatkom” u važnim oblastima kao što su artiljerija i protivvazdušna odbrana.
Ranije ove godine, Odbor za javne račune poslanika upozorio je da je jaz između budžeta Ministarstva odbrane i troškova ispunjavanja željenih vojnih sposobnosti Ujedinjenog Kraljevstva porastao na najmanje 16,9 milijardi funti, što je njegov najveći deficit ikada.
