Tužba koju je podnela Južna Afrika smatra se testom za međunarodnu pravdu
Retko koji slučaj pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) je izazvao toliko pažnje i političkih tenzija kao tužba Južne Afrike u kojoj se navodi da Izrael čini genocid nad Palestincima u ratu u Gazi.
Na konačnu presudu u vezi sa optužbama Južne Afrike – koje je Izrael žestoko negirao kao “duboko iskrivljene” – verovatno će se čekati godinama. Ali, u narednim danima očekuje se da će 17 sudija suda doneti svoju prvu odluku u ovom slučaju: da li će odobriti zahtev Južne Afrike za niz hitnih mera koje bi trebalo da obuzdaju izraelski napad na Gazu.
Međutim, čak i pre nego što sudije donesu svoju odluku, činjenica da je “zapadna demokratija” optužena na sudu za najveći međunarodni zločin izazvala je talasanje širom sveta. Za Izrael i njegove saveznike, slučaj je neosnovan, ali za Palestince i njihove pristalice, posebno na Globalnom jugu, predstavlja test kredibiliteta međunarodnog sistema za koji se dugo smatralo da je protiv njih, piše “Fajnenšel tajms”.
“Malo koji sukob u svetu ima takav globalni odjek kao ovaj… Ljudi širom sveta imaju stav o tome”, rekla je Dalija Šejndlin, politička analitičarka iz Tel Aviva, pa je zaključila: “Tako da mogu da verujem da će svaka sudska odluka zapaliti obe strane na ovaj ili onaj način.”
U Izraelu, koji je još uvek potresen napadom Hamasa 7. oktobra u kom je ubijeno 1.200 ljudi i koji je izazvao rat, slučaj Južne Afrike naišao je na nerazumevanje i gnev, naročito zato što je Konvencija o genocidu iz 1948. pod kojom je podignuta tužba bila zamišljena kao odgovor na Holokaust.
“Teroristička organizacija izvršila je najgori zločin nad jevrejskim narodom od Holokausta, a sada neko dolazi da je brani u ime Holokausta? Kakva drskost”, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
Za Palestince, međutim, slučaj nudi nešto sasvim drugo: nadu u jači međunarodni pritisak na Izrael da okonča svoj razorni napad na Gazu, u kojem je do sada ubijeno više od 25.000 ljudi i raseljeno 1,9 miliona od 2,3 miliona stanovnika enklave. Oni to takođe vide kao šansu da pozovu Izrael na odgovornost za njegovo ugnjetavanje u proteklih 75 godina.
Prilikom odlučivanja da li da primeni hitne mere, sud mora da utvrdi da li se akcije Izraela mogu obuhvatiti Konvencijom o genocidu, i da li su potrebne hitne mere za zaštitu prava Palestinaca u Gazi.
Ako odluči da rat u Gazi potpada pod okvire Konvencije, sud može da nametne neke ili sve mere koje traži Južna Afrika, a koje se kreću od trenutne obustave izraelskih vojnih operacija u Gazi do zaustavljanja podsticanja na genocid.
Najneposredniji uticaj bilo koje vanredne mere, ako bi Izrael pristao da ih se pridržava, bio bi na rat u Gazi. Pravni analitičari sumnjaju da bi sud naredio Izraelu da obustavi operacije, jedan od razloga je i taj što ne može da naredi Hamasu – koji nije predmet ovog slučaja i koji još uvek drži oko 130 talaca – da učini isto. Ali druge opcije, kao što je veća humanitarna pomoć ili pristup nezavisnim istražiteljima, smatraju se verovatnijim.
Analitičari kažu da čak i ako Izrael odluči da ignoriše bilo koje naredbe koje je izdao sud, sama činjenica da su izdate i dalje može uticati na to kako se druge zemlje nose sa tim, na primer, tako što će ih učiniti manje voljnim da prodaju oružje Izraelu, ili spremnijim da uvedu sankcije. Neki smatraju da bi konačni nalaz protiv Izraela mogao uticati na postupke na drugim sudovima, kao što je Međunarodni krivični sud, koji se bavi pojedinačnim, a ne državnim postupcima.
