„U tom procesu, od početka se i jedni i drugi podvrgavaju ispitivanju, jer – i žena i muškarac, prema statistici, jednako mogu biti pogođeni sterilitetom. Statistika nekad ne pomaže, pa se lekarima na klinikama za vantelesnu oplodnju, kažu stručnjaci, danas javljanju parovi kojima je teško da prihvate da je “problem” muški sterilitet“, objašnjava za portal N1 dr Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva.
Dr Stepanov za portal N1 naglašava da bi na savetovanju i prevenciji muškog steriliteta trebalo raditi više.
„Parovi se danas obraćaju lekarima mnogo ‘hrabrije’ i ranije kada prepoznaju da imaju problem sa ostvarivanjem trudnoće, a u okviru same dijagnostike steriliteta, muškarci uglavnom vrlo otvoreno i bez problema razgovaraju i prihvataju ponuđene savete i dijagnostičke procedure. Uglavnom je reč o mlađim bračnim parovima. Naravno, nailazimo i na parove koji su godinama čekali da se ‘nešto desi’ bez pomoći lekara, koji dolaze iz konzervativnijih sredina i koji teško prihvate da je ‘problem’ u stvari muški sterilitet”, kaže doktorka Stepanov.
Ona dodaje da zabrinjava i podatak da je u poslednjih 50 godina za 60 odsto opao broj spermatozoida kod naših muškaraca, a da sve više mlađih od 30 godina ima problem da ostvari trudnoću. Reč je o gotovo 30 procenata ukupnog broja parova koji su obuhvaćeni postupcima vantelesne oplodnje. Povećan je broj sve mlađih muškaraca koji se javljaju sa složenim problemima azospermije, koja znači potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu, upozoravaju stručnjaci.
”Ono što uvek ističemo, jeste da se još nedovoljno radi na savetovanju i prevenciji muškog steriliteta. Mladi muškarci još dobijaju vrlo malo saveta kako da se čuvaju infekcija, naročito polno prenosivih, kako da rade preventivne preglede i gde mogu da se savetuju i kako da provere stanje plodnosti. Zato nastojimo da kod svakog para, koji se javi s problemom steriliteta, napravimo kompletnu dijagnostiku i kod muškog partnera”, pojašnjava dr Božana Stepanov.
Prema rečima doktorke takva dijagnostika, podrazumeva analizu briseva mokraćnog kanala, analizu spermokulture, urinokulture, krvne slike, spermograma (analiza broja, kvaliteta i pokretljivosti spermatozoida), po potrebi se radi i hormonski status, provera rada štitne žlezde, kao i genetska analiza kariotipa i mikrodelecije Y hromozoma.
Uzroci muškog steriliteta
Prema rečima dr Stepanov, brojni su uzroci koji mogu dovesti do muškog steriliteta.
”Počev od poremećaja ranog razvoja (genetski uzroci), hormonskih poremećaja (najčešće u pubertetu), uticaja pridruženih bolesti (autoimune bolesti, hronične bolesti), nelečene infekcije (naročito polno prenosive), operacije u predelu testisa ili npr. preponske kile, uticaj lekova, alkohola, pušenja, droga, upotreba kortikopreparata (sportisti), teški uslovi rada”, pojašnjava dr Božana Stepanov.
Kako ona kaže retki su muškarci koji imaju naviku da jednom godišnje odu kod urologa i radiologa, kako bi proverili svoje reproduktivne organe i spermogram, kao što žene idu na kontrole kod ginekologa.
„Muškarci nemaju naviku da rade samopregled, a lekaru se javljaju jedino ukoliko primete neku promenu u nivou skrotuma, bilo da je reč o otoku, crvenilu ili otvrdnuću“, kaže doktorka za portal N1.
”Ne postoje preporuke za skrining pregled skrotuma, osim u slučaju porodičnog opterećenja (otac ili brat imali tumor testisa), kriptorhizma (nespuštenog testisa) gde je povećana učestalost karcinoma testisa, kao i kod pacijenata koji su se pre više godina izlečili od te opake bolesti”, navodi doktorka .
Rak testisa najčešće se pojavljuje kod muškaraca između 18. i 35. godine, ali ugroženi su dečaci u pubertetu od četrnaeste godine, upozoravaju stručnjaci. Za tu vrstu raka važi isto što i za ostale – što se pre prepozna, bolji su izgledi za lečenje.
„Najčešće bolesti testisa ne stvaraju intenzivne simptome te se kasno otkrivaju. Iz tog razloga muškarcima se preporučuju redovne kontrole i ultrazvučni pregled ( UZ) kojim se mogu otkriti promene koje su posledica raka, upale ili povrede i time započeti sigurno izlečenje na vreme. Ovaj pregled može dati dragocene informacije kod benignih i malignih tumora, povreda genitalne regije, anomalija u razvoju, cista, prisustva tečnosti u skrotumu, proširenih vena, kod prisustva krvi u ejakulatu, kod infertiliteta, impotencije”, ističe doktorka.
Dr Stepanov dodaje i da, kada se dijagnostikuje da je sterilitet para muškog porekla, postoji mogućnost terapije suplementima, ponekad i dodavanjem hormonske terapije – u slučaju lošijih nalaza spermograma u pogledu broja, kvaliteta i pokretljivosti spermatozoida.
”Kada dobijemo nalaz azoospermije, odnosno potpunog nedostatka spermatozoida, a ostali nalazi koje smo obavili su uredni, savetujemo hiruršku intervenciju – TESA, kojom najčešće dobijamo kakav-takav uzorak spermatozoida”, kaže ona i dodaje da, ako se ni hirurškom metodom ne dobiju spermatozoidi u uzorku, jedino što se može preporučiti jeste postupak vantelesne oplodnje uz doniran uzorak sperme. Kod nas se još veliki broj parova ne odlučuje na ovaj korak”, kaže doktorka.
Parovima kod kojih ne dolazi do željene trudnoće, savetuju naše sagovornice da ne čekaju predugo.
”Ukoliko do trudnoće ne dođe za šest meseci do godinu uz planirane, ciljane odnose, javite se vašem ginekologu ili u neki od centara koji se bave neplodnošću. I budite strpljivi i verujete”, savetuje doktorka.
„Od prošle godine na teret redovnog zdravstvenog osiguranja parovi kod kojih muški partner nema spermatozoide zbog nekog oboljenja, sada ima pravo da o trošku države ide na VTO“, kaže dr Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista steriliteta i fertiliteta.
Izvor: N1
