Nakon većine prebrojanih glasova, konzervativna Nova demokratija preuzela je uverljivo vođstvo od 40,8 posto, nadmašivši radikalnu levičarsku Sirizu, koja je vladala od 2015. do 2019. i osvojila je 20,1 posto glasova.
Grčko ministarstvo unutrašnjih poslova predviđa da bi Nova demokratija mogla da osvoji 145 mesta u parlamentu, šest manje od apsolutne većine.
U ponedeljak će grčka predsednica Katerina Sakelaropoulou trima vodećim strankama: Novoj demokratiji, Sirizi i socijalističkom PASOK-u – dati tri dana redom za formiranje koalicione vlade.
Ako nijedna od njih ne uspe, predsednica će imenovati privremenu vladu koja će pripremiti nove izbore otprilike za mesec dana.
Premijer i čelnik Nove demokratije Kirjakos Micotakis rekao je kako veruje da je dobio jasan mandat.
“Rezultati glasanja su odlučujući. Oni pokazuju da Nova demokratija ima odobrenje naroda da vlada, snažno i autonomno”, rekao je razdraganim ljudima ispred sedišta stranke u središtu Atine.
Rezultat je bio zapanjujući podsticaj za Micotakisa, čija je administracija morala da se bori sa skandalom prisluškivanja, s pandemijom kovida, krizom životnih troškova i smrtonosnom železničkom nesrećom u februaru koja je izazvala bes javnosti.
Jednako, bila je to katastrofa za Sirizu i njenog vođu Aleksisa Ciprasa, vatrenog levičara koji se katapultirao na vlast 2015. zahvaljujući nezadovoljstvu birača drugim strankama zbog načina na koji su se nosili s dužničkom krizom koja je pustošila grčku državu više od decenije.
Cipras je nazvao Micotakisa kako bi mu čestitao na pobedi, rekao je zvaničnik Sirize.
