U Nemačkoj se diskutuje o jačanju AfD-a. Ali, to nije usamljeni slučaj, Kompletna Evropska unija skreće udesno.
Španija je bila nešto kao poslednji bastion levice u Evropskoj uniji, ali je i on pao pre tačno mesec dana. Na lokalnim i regionalnim izborima u toj zemlji, vladajući levičarski savez predsednika Pedra Sančeza oštro je kažnjen. Osvojio je samo 28 odsto glasova, što je za procenat manje nego ranije. Premijer je potom za 23. juli raspisao nove izbore.
Pobednik u Španiji je konzervativna narodna partija PP sa 31 odsto osvojenih glasova i svojom novom nadom: Izabel Dijas Ajuso iz Madrida. Ona u svojim neobičnim nastupima ismeva feminizam, ravnopravnost polova, zaštitu manjina, prava trans osoba i zaštitu klime.
A desničarska ekstremistička partija Voks sa osvojenih sedam odsto glasova (za četiri odsto više nego ranije), verovatno će u budućnosti biti uključena u vlasti u mnogim opštinama i autonomnim regionima.
I nije slučajno što je među prvima koji im je čestitao bio Viktor Orban. Oduševljen je što “desničarska rekonkvista” napreduje u Španiji.
Mađarska: Orban kao “uzor” za čitavu EU
Mađarski premijer je uzor za one koji Evropsku uniju pomeraju u desno. U aprilu prošle godine obezbedio je sebi četvrti uzastopni mandat, iako je opozicija na izbore izašla jedinstveno i računala je na smenu vlasti.
Orban i njegova desničarska nacionalistička partija Fides su 2014. proklamovali “neliberalnu demokratiju” po ruskom modelu. Ksenofobični tonovi već godinama su sastavni deo programa njegove vlade.
Svoje odbijanje da primi izbeglice Orban je pravdao rekavši da Mađari “ne žele da postanu mešana rasa” i da multikulturalne zapadnoevropske zemlje “više nisu nacije”.
Francuska: Lepen je diskretnija
Odmah posle Orbanove izborne pobede pre godinu dana, Marin Lepen požurila je da uputi čestitke Budimpešti. Njena krajnje desničarska Nacionalna partija je na parlamentarnim izborima pre godinu dana uspela da u parlamentu sa 577 mesta broj poslanika poveća na 89. Prethodno je 2017. osvojila samo osam mesta.
Lepen je neumorna, sve više nastupa državnički, i tako nastavlja sa svojim dugoročnim projektom – da se useli u Jelisejsku palatu.
🇫🇷🇭🇺 Félicitations à Viktor Orbán pour sa victoire écrasante aux élections législatives en Hongrie.
— Marine Le Pen (@MLP_officiel) April 3, 2022
Quand le peuple vote, le peuple gagne ! pic.twitter.com/UYFfsAvhFL
Sledeći korak ka tom cilju bila bi pobeda na evropskim izborima 2024. na kojima je poslednja dva puta osvajala oko 24 odsto glasova. Taj cilj više ne deluje nedostižno, jer već deset godina sve više Francuza glasa za krajnju desnicu.
Italija: Meloni i Musolini
Đorđa Meloni nije morala toliko dugo da čeka. Njena desničarsko-ekstremistička i u fašizmu ukorenjena partija “Italijanska braća” pojavila se gotovo niotkuda i nakon osvojenih 26 odsto na parlamentarnim izborima u septembru 2022. ona je postala prva žena na čelu vlade Italije.
Na grbu njene stranke je zeleni, beli i crveni plamen. Za italijansku desnicu to je simbol večnog plamena na Musolinijevom grobu.
I uopšte, taj Musolini – on je “kompleksna ličnost koja se mora posmatrati u kontekstu”, kaže Meloni, žena koja je svoju političku karijeru započela u neofašističkoj omladinskoj organizaciji.
Švedska: populisti, druga najjača snaga
Džimi Akeson, lider desničarskih i populističkih “Švedskih demokrata”, najpre se dugo bavio politikom da bi tek kasnije skrenuo udesno. U mlađim godinama smatran je za umerenog političara.
On danas, u stilu Donalda Trampa, želi da Švedsku “ponovo učini velikom”. Na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, stranka koju su 1988. osnovali pripadnici desničarske ekstremističke scene, uspela je da postane druga po snazi politička snaga. Za njih je glasalo 20,5 odsto Šveđana.
A za Akesona, muslimani su “najveća pretnja Švedskoj od Drugog svetskog rata”.
Finska: “Prvo Finci”
Ti već dugo godina najuspešniji populisti u Skandinaviji, odavno su imaju i imitatore – na primer u susednoj Finskoj. Tamo su “Pravi Finci“ osvojili 20 odsto glasova i ušli u vladu, u koaliciji sa još tri stranke. Imaju sedam mesta u kabinetu, a liderka Rika Pura je ministarka finansija.
Ta žena koja je nekada glasala za Zelene, sada želi da Finsku vrati na “pravi put”. Sa “promenom paradigme” po pitanju migranata, kvota izbeglica trebalo bi da padne na 500.
Slovačka: neonacisti u parlamentu
Pritom je Rika Pura pravo nevinašce u poređenju s Marjanom Kotlebom. Taj lider neofašističke L’SNS spada među najradikalnije neonaciste u Slovačkoj. To je čovek koji voli da ga njegove pristalice nazivaju “firerom” i podstiče atmosferu protiv Roma, Jevreja i homoseksualaca. Osuđen je 2022. na uslovnu kaznu zbog “promovisanja ideologije koja ugrožava demokratiju” i morao je da se odrekne mandata u nacionalnom parlamentu.
Međutim, to u prošlosti nije uticalo na uspeh njegove stranke. Na parlamentarnim izborima 2020. je sa osam odsto osvojenih glasova obezbedila sebi 17 mandata. Na vanrednim izborima 30. septembra neonacistička partija računa na još više glasova.
Grčka: veliki pomak udesno
Za to vreme, na izborima u Grčkoj pobedio je ove nedelje konzervativni premijer Kirjakios Micotakis. Ali bi rezultat mogao da se opiše i ovako: Grčka skreće udesno.
Desničarski populistički “Elliniki Lisi” (Grčko rešenje), ultranacionalistički i ultrareligiozni “Niki” (Pobeda) i “Spartanci”, kao naslednici neonacističke partije “Zlatna zora”, koja je 2020. zabranjena – ukupno sa skoro 13 odsto glasova ušli su u grčki parlament.
