Libanski Hezbolah, šiitska militantna grupa koju podržava Iran, ispalila je najmanje 170 raketa sredinom nedelje u znak odmazde za napad izraelskih snaga prethodnog dana u kojem je ubijen jedan od najistaknutijih vođa Hezbolaha, Taleb Ami Abdulah.
Mete Hezbolahovih projektila bile su vojne instalacije IDF-a, sa posebnim naglaskom na čuveni sistem protivvazdušne odbrane Gvozdena kupola, koji je izazvao nekoliko šumskih požara duž granice sa Izraelom.
Ovo nije prvi takav incident, jer su od početka rata u Gazi, pre skoro osam meseci, bili stalni sukobi sa severnim militantima, koji nisu krili simpatije prema Hamasu.
Međutim, izraelski premijer je poslednjih dana, paralelno sa kontroverznim akcijama u Rafi, pokrenuo “veoma intenzivne akcije na severu” da ponovo uspostavi kontrolu nad bezbednosnim komponentama severne granice.
Za kontekst, Hezbolah poseduje daleko najveći raketni arsenal od bilo koje nedržavne grupe na svetu, velikim delom zahvaljujući pokroviteljstvu Teherana.
Upravo zbog toga tvrde da će napadi na snage IDF-a i izraelske vojne objekte prestati tek kada Benjamin Netanjahu pristane na prekid vatre u Gazi.
S tim u vezi, treba napomenuti da je Hamas uslovno prihvatio najnoviji predlog UN o prekidu vatre, ali je insistirao na određenim izmenama i garancijama u pogledu uslova i vremenskog okvira prekida vatre.
Vredi istaći i činjenicu da je Komisija UN sredinom nedelje optužila izraelske i palestinske oružane snage za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tel Aviv još uvek nije zvanično odgovorio na predlog o prekidu vatre.
Vašington više ne pokušava da sakrije činjenicu da vrši pritisak na Netanijahuovu vladu da prihvati Bajdenov mirovni predlog, ali izraelska ekstremno desničarska vlada glatko odbija da povuče svoje snage iz Gaze sve dok Hamas deluje u toj oblasti.
Foto:Profimedia
B92.
