Poslednjih godina želje Rusa značajno su se promenile. Dok su 2019. i 2020. godine među čestim željama bili materijalno blagostanje i samoispunjenje, poput kupovine nekretnine, uspešne karijere, putovanja i bogatstva, danas su u prvom planu fundamentalnije potrebe – bezbednost, mir i stabilan život .
Zdravlje, kako sopstveno tako i zdravlje najbližih, ostaje jedna od glavnih tema. Prema trogodišnjem istraživanju Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja, ono je i dalje među najvažnijim životnim ciljevima Rusa, ispred želje za stvaranjem srećne porodice, pronalaženjem pouzdanih prijatelja ili ostvarenjem u omiljenoj aktivnosti.
Kada je reč o materijalnim željama, sopstveni dom i dalje čvrsto drži status jednog od najvažnijih "opipljivih" snova . Tokom poslednje dve decenije posedovanje sopstvenog doma sve više se doživljava i kao obeležje prestiža i statusa. Pri tome, idealna kuća za Ruse ima prilično konkretne karakteristike – privatna je, površine od 76 do 100 kvadratnih metara i ima tri do četiri sobe.
Ipak, nisu svi ispitanici mogli da navedu neki svoj san. U anketi sprovedenoj u septembru 2026. godine, svaka deseta osoba priznala je da nema snove. To ne mora nužno da znači da nemaju želje, već može ukazivati na teškoće u tome da artikulišu šta zapravo žele.
Iako bi se moglo očekivati da sa većim bogatstvom rastu i ambicije, materijalni uspeh ne uspeva da nadoknadi nedostatak sigurnosti. Bez obzira na nivo prihoda, spokojan život i zdravlje, ostaju među najvažnijim željama.
Mlađi Rusi, odnosno pripadnici generaciji Zed i mlađi milenijalci , predstavljaju izuzetak u tom pogledu, jer njihove želje više balansiraju između materijalnih i nematerijalnih ciljeva. Kod njih lične ambicije, pokretanje sopstvenog posla i finansijski uspeh i dalje imaju blagu prednost nad egzistencijalnim brigama.
Mlađe generacije drugačije gledaju i na način ostvarivanja svojih snova. Među Zumerima i mlađim milenijalcima oslanjanje na sebe i sopstveni trud približno je dvostruko češće nego oslanjanje na spoljne okolnosti.
Razlike postoje i između muškaraca i žena. Muškarci se češće oslanjaju na sopstvene napore, dok se žene više oslanjaju na druge ljude i spoljne okolnosti.
Prema dobijenim podacima, Rusi su u velikoj meri izgubili nekadašnje uverenje da ispunjenje njihovih snova zavisi isključivo od njih samih. Četiri od deset ispitanika veruju da ostvarenje njihovih snova zavisi od njihovog sopstvenog truda , dok približno isti broj smatra da su za to važni srećna slučajnost ili napori drugih.
Takva promena povezana je i sa samim sadržajem snova – na primer, ako su u prvom planu mir i bezbednost, to je manje prostora za kontrolu nad spoljašnjim okolnostima.
Kada žele da pomognu ostvarenju svojih snova, Rusi su nešto spremniji da prihvate rituale i simboličke prakse nego u pragmatičnijim situacijama, poput traženja posla. Ipak, ni ova pojava nije široko rasprostranjena: Kao i pre pet godina, četiri od deset Rusa pribegavaju posebnim ritualima i ceremonijama.
Najpopularnija praksa ostaje tradicionalno zamišljanje želje za praznik , bilo da je reč o Novoj godini, Božiću ili rođendanu. Taj ritual praktikuje svaki peti Rus. Među ređim načinima su razmišljanje o želji kao da se već ostvarila, molitva ili obraćanje Bogu, kao i vizuelizacija želja.
Izvor: lat
