Berlin ne interesuje Ukrajina koliko im je stalo da se osvete
Nećkanje na stranu, Nemačka je posle Sjedinjenih Država drugi najveći snabdevač Ukrajine oružjem. Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je novi paket vojne pomoći vredan 700 miliona evra kako bi “doprineli jačanju Ukrajine”. Ali, piše diplomata M.K. Badrakumar, bivši indijski ambasador u Uzbekistanu u Turskoj, motivi Nemačke nemaju nikakve veze sa pomaganjem Ukrajini koliko žele da se osvete za poraz koji su pretrpeli od Crvene armije u Drugom svetskom ratu.
Ukrajinska kriza pružila je kontekst za ubrzanu militarizaciju Nemačke. Istovremeno, želja za revanšizmom pomolila je svoju ružnu glavu i među vodećim strankama Nemačke – CDU, SPD i Zeleni – postoji konsenzus da “vrate Rusima”, piše diplomata za “Konzorcijum njuz”.
U nedavnom intervjuu, ekspert CDU za spoljnu politiku i odbranu Roderik Kizeveter, inače bivši pukovnik na čelu Udruženja rezervista Bundesvera od 2011. do 2016, poručio je da ako situacija u Ukrajini dozvoli, NATO treba da razmotri odsecanje Kalinjingrada od Rusije. “Videćemo kako će Putin reagovati pod pritiskom”, dodao je on.
Očigledno, navodi indijski diplomata, Berlin i dalje ne može da zaboravi predaju Kalinjingrada (pruskog Kenigsberga) u aprilu 1945. Staljin je poslao milion i po sovjetskih vojnika uz podršku nekoliko hiljada tenkova i aviona da napadnu nacističke tenkovske divizije duboko ukopane u Kenigsbergu. Zauzimanje jako utvrđenog uporišta Moskva je proslavila artiljerijskom salvom 324 topa ispalivši po 24 granate.
Berlin ništa ne zaboravlja
Komentari eksperta CDU pokazuju da Berlin nikad ništa ne zaboravlja i zato je Nemačka najbliži saveznik SAD u “ratu” protiv Rusije, navodi M.K. Badrakumar.
Zato ne čudi što je nemačka vlada puna razumevanja prema kontroverznoj odluci administracije Džozefa Bajdena da Ukrajincima pošalje kasetnu municiju.
Zaista, član CDU Kizeveter, sugerisao je u intervju za TAZ da Ukrajini treba dati “garancije, a ako je potrebno, čak i nuklearnu pomoć, kao posredni korak ka članstvu u NATO-u”.
Poklapajući se sa samitom NATO-a u Vilnjusu, “Rajnmetal”, nemačka kompanija za proizvodnju oružja stara 135 godina, objavila je da otvara fabriku oklopnih vozila u zapadnoj Ukrajini na nepoznatoj lokaciji u narednih 12 nedelja.
Za početak, tamo će biti pravljeni i popravljani nemački oklopni transporteri “fuhs”, dok se planira proizvodnja municije, a možda čak i sistema protivvazdušne odbrane i tenkova.
Generalni direktor “Rajnmetala” rekao je za Si-En-En da bi, kao i druge ukrajinske fabrike oružja, nova fabrika mogla biti zaštićena od ruskog vazdušnog napada. Nemačka je više nego udvostručila izdvajanje od dve milijarde evra za 2022. za unapređenje ukrajinskih oružanih snaga. Sada iznosi oko 5,4 milijarde evra sa daljim planovima da se poveća na 10,5 milijardi evra.
Nadmetanje sa Poljskom
Nemačka, piše indijski diplomata, je svesna da Ukrajina nema šansi da pobedi Rusiju na bojnom polju. Zbog toga, Berlin igra na duge staze i planira da sebi stvori “zaleđe” u zapadnoj Ukrajini gde Rusija neće biti glavni takmac već Poljska.
Sovjetska pobeda u Ukrajini u oktobru 1944, ulazak Crvene armije u istočnu Evrope i saveznička diplomatija doveli su do prekrajanja zapadnih granica Poljske sa Nemačkom i Ukrajine sa Poljskom.
Jednostavno rečeno, uz kompenzaciju nemačkih teritorija na zapadu, Poljska je pristala da prepusti Voliniju i Galiciju u zapadnoj Ukrajini; međusobna razmena stanovništva stvorila je, prvi put posle više vekova, jasnu etničku, kao i političku, poljsko-ukrajinsku granicu.
Zbog toga je sasvim moguće da će sukob u Ukrajini radikalno promeniti teritorijalne granice Ukrajine na istoku i jugu. Moguće je da bi to moglo ponovo da otvori pitanje zapadne Ukrajine.
Rusija je više puta upozoravala da Poljska ima za cilj da poništi prepuštanje svojih teritorija Ukrajini. Ovakav razvoj događaja sasvim sigurno će u prvi plan staviti pitanje nemačkih teritorija koje su danas u sastavu Poljske.
Možda je upravo u očekivanju turbulencija koje su pred nama Varšava prošlog oktobra, osam meseci nakon što je počela ruska operacija u februaru 2022, zatražila od Berlina odštetu za Drugi svetski rat – pitanje za koje Nemačka kaže da je rešeno 1990. – u iznosu od 1,3 triliona evra, piše diplomata.
Na konferenciji u Potsdamu 1945. godine, određeno je da “bivše istočne teritorije Nemačke” koje čine skoro jednu četvrtinu (23,8 procenata) Vajmarske republike budu ustupljene Poljskoj. Ostatak, koji se sastoji od severne istočne Pruske, uključujući nemački grad Kenigsberg (preimenovan u Kalinjingrad), dodeljen je Sovjetskom Savezu.
To je razlog što je Nemačka potrčala da podrži neonacističke elemente tokom puča u Kijevu 2014. i objašnjava potonju nemačku perfidnost u primeni Minskih sporazuma, o čemu je govorila i bivša kancelarka Angela Merkel.
I tako, dok Rusija pobeđuje u Ukrajini, nemački kreatori spoljne politike ponovo se suočavaju sa potrebom da redefinišu ono što je bilo nemačko.
Dakle, sukob u Ukrajini je samo sredstvo za postizanje cilja, zaključuje indijski diplomata.
