Na burnom, višečasovnom sastanku nemačkog državnog vrha, dogovorena istorijska promena načina na koji najjača ekonomija EU prima migrante.
Na napetom sastanku predstavnika federalnih vlasti predvođenih kancelarom Olafom Šolcom sa premijerima 16 nemačkih država dogovorena je rezolucija u kojoj piše da će “Federalna Vlada istražiti može li se utvrđivanje zaštitnog statusa izbeglica obavljati tokom njihovog tranzita u trećim zemljama”.
Pojedini nemački mediji, kao što je Bild, već slave pomake u zaoštravanju politike prema imigrantima, ali u ovom trenutku još je nejasno kojom brzinom bi moglo doći do primene novih pravila, prema kojima bi procedura dobijanja azila trebalo da bude pokrenuta i dovršena van granica EU.
Svakog imigranta koji ne bi dobio azil pre ulaska u EU, nemačke vlasti ubuduće bi deportovale van EU.
Kako prenosi Jutarnji list, ova nova pravila uticaće na promenu ponašanja migranata, povećaće pritisak na druge države (unutar i izvan EU), a neizvesno je može li u kratkom roku izazvati paniku izbegličke populacije, možda i humanitarnu katastrofu.
Uz kancelara Šolca, sastanku s premijerima 16 država učestvovali su i ministar ekonomije Robert Habek i ministar finansija Kristijan Linder.
Na njemu se nije raspravljalo samo o temeljnom pitanju (gde treba pokrenuti proceduru traženja azila), nego i o nizu novih pravila koja kao zajednički imenilac imaju stroža pravila za doseljenike, ali i o najvažnijem – pravilima finansiranja prihvata migranata.
Sve te promene u nemačkom tretmanu migranata zapravo definišu demografsku i ekonomsku budućnost ne samo Nemačke, već i Evrope.
Nogom u Nemačku neće ni kročiti, a već će znati da li su proterani
Nakon višemesečnih rasprava federalne i državne vlasti u Nemačkoj dogovorile su se i oko buduće preraspodele troškova migranata.
Šolc je pristao da federalna vlast državama plaća 7.500 evra po svakom migrantu tj. tražiocu azila. Dogovoreno je i da se ubuduće traženje azila mora ubrzati, što je još jedan znak kako Nemačka zaista namerava da proceduru traženja azila sve vreme njenog trajanja izmesti van EU.
Sudske procedure za odobravanje ili odbijanje azila stoga bi se ograničile na šest meseci. Kad su u pitanju državljani zemalja s niskom stopom odobravanja azila (ispod 5 posto), kao što su Tunis, Albanija ili tzv. Kosovo, procedura bi bila skraćena na 3 meseca.
“Ako postupak azila traje dugo, naknade iz Zakona o naknadama za tražioce azila trebal bi da se isplaćuju ne 18, već 36 meseci. Ovo će doneti značajnu promenu”, obećava Šolc.
Tražioci azila u Nemačkoj trenutno imaju pravo na krov nad glavom, kao i na hranu, odeću, zdravstvenu negu i robu široke potrošnje u trajanju od jedne ipo godine. Umesto takvih naknada, ponekad se daju bonovi ili novčane naknade.
Nakon 18 meseci, stope se povećavaju na približno isti nivo kao i redovna socijalna pomoć. Taj korak će se dogoditi kasnije u budućnosti, što će, prema Šolcu, značiti smanjenje državnih naknada, piše Bild.
Šefovi saveznih država i predstavnici federalnih vlasti jedinstveni su da treba zadržati pogranične kontrole prema Austriji, Švajcarskoj, Češkoj i Poljskoj, kako bi nastavili borbu protiv krijumčarenja i ilegalnih migracija.
“Svaka osoba na spoljnim granicama EU ubuduće bi trebalo strogo da se kontroliše i registruje. Svako ko ima male izglede za zaštitu u EU trebalo bi da prođe kroz ustavnu proceduru azila izvan granica u kratkom roku”, piše Bild.
Kancelar i šefovi saveznih država dogovorili su urgentnu diplomatsku akciju prema državama iz kojih dolaze migranti, mada nije jasno šta Nemci žele od država iz kojih ljudi beže, ali mediji prenose da očekuju pregovore na najvišem nivou kao i brzi dogovor. Cilj je navodno da se potpišu sporazumi o daljim migracijama kako bi se povećao broj odlazaka.
