Priličan broj proizvođača je osetio posledice aktuelnog standarda, a neki modeli kao što je Honda CB1100 su bili njegove žrtve. Iako je Euro 5 još uvek na snazi (automobili su, u međuvremenu prešli na Euro 6), Euro 5+ teži daljem poboljšanju, ali ne i značajnoj promeni emisionih standarda. On će pre svega zahtevati napredniju dijagnostiku na samom motociklu od jedinica za kontrolu rada motora (ECU) i nekoliko drugih stvari.
Ako je prelazak sa Euro 4 na Euro 5 bio značajan, prelazak sa Euro 5 na Euro 5+ neće biti tako veliki skok. Polaganje emisionih testova neće biti dovoljno, već će se umesto toga u kriterijumima uzeti u obzir dijagnostika na vozilu, testovi izdržljivosti i testovi buke (koji su još uvek u fazi definisanja). U suštini, “+” u Euro 5+ neće biti potpuna promena, već više fino podešavanje postojećeg standarda.
Emisioni standard je slični Euro 5, tako da će sva ograničenja biti zadržana i većina posla koji je odrađen kod sistema sagorevanja neće zahtevati nove promene. Euro 5 je zahtevao mnogo od proizvođača pored standarda za emisiju izduvnih gasova, kao što su ispitivanje izdržljivosti katalizatora, OBD II sistema, provere preskakanja paljenja na pomenutim sistemima i sistem za otkrivanje pokvarene lambda sonde.
Euro 5+ će zadržati trenutna ograničenja emisije, ali poenta “+” bi bila da se dodatno osigura da su standardi u potpunosti ispunjeni, čak i na duži rok. Jedna od promena koje ćemo videti je u vezi sa ispitivanjem izdržljivosti katalizatora. Za standard Euro 5, matematička kalkulacija oštećenja je bila prihvatljiva, ali prema Euro 5+, mora se dodatni test kako bi se videlo da li komponente mogu da izdrže tokom vremena.
OBD II nivo će takođe dobiti ažuriranje, pa će Euro 5+ zahtevati da ECU izvrši proveru u trajanju od najmanje 10 procenata vremena kada je vozilo u upotrebi. Dijagnostička sekvenca uključuje proveru katalizatora i stanja senzora.
Uz to, dijagnostički nadzor ECU će morati da obavesti vozača ukoliko ne može da koristi punu snagu motora, kao u slučaju pregrevanja.
