Za učenje stranog jezika nije zaslužan samo talenat – daleko su važniji upornost, želja i naravno stimulišuće okruženje. Bilingvalni ljudi su poznati po visokom nivou organizovanosti i i izvanrednom mapćenju, ali to nije sve – naučnici su ustanovili da oni poseduju neke vrlo zanimljive osobine.
O efektima odrastanja i života u dvojezičnom okruženju i danas raspravljaju mnogi naučnici, a glavna tema njihovih neslaganja se vezuje za uticaj poznavanja više jezika na nivo kognitivnih sposobnosti. Poslednje istraživanje, pak, ukazuje na to da ljudi koji govore najmanje dva jezika imaju razvijeniju sposobnost ignorisanja ometača iz okruženja.
Eksperiment potvrdio da su bilingvalni ljudi više fokusirani
Kako bi dokazali svoju pretpostavku, naučnici su ispitanike podelili u dve grupe: one koji govore samo jedan jezik (a drugi eventualno uče, ali ga ne koriste slobodno) i bilingvale – ljude koji slobodno govore na dva. Obe grupe su dobile identičan zadatak koji je imao za cilj da oceni sposobnost učesnika da upravljaju dobijenim informacijama koje dolaze iz okruženja, kao i sopstvenom pažnjom.
Rezultati ovakvog testiranja su pokazali da su ljudi koji su bilingvalni daleko bolji u filtriranju nepotrebnih informacija i svega što im se ne čini relevantnim. Ovakva razlika u odnosu na oni koji barataju samo jednim jezikom se ponajviše vezuje za činjenicu da bilingvalni ljudi ovu veštinu treniraju svakodnevno, budući da se tokom komunikacije slobodno mogu “prebacivati” sa jednog na drugi jezik.
Primera radi, ukoliko neko savršeno vlada i srpskim i ruskim jezikom, a trenutno komunicira na srpskom – u njegovom mozgu su aktivna oba jezika. Ruski jezik, koji se u momentu ne koristi, je konstantno u režimu “pripravnosti” i svakog trenutka se može aktivirati ukoliko okolnosti zahtevaju.
Šta se dešava sa “čarobnim moćima” bilingvala kada se jedan jezik zaboravi?
Međutim, naučnike je osim samih sposobnosti bilingvalnih ljudi zanimalo i to na koji način se one menjaju ukoliko dođe do zaboravljanja jednog jezika. Da li oni postaju manje fokusirani, manje sposobni da filtriraju nepotrebne informacije i skloniji uticaju ometača iz okruženja? Odgovor je da!
Ukoliko se drugi jezik u potpunosti zaboravi, ili njegovo znanje oslabi do nivoa da se ne može koristiti slobodno, i čovekova svest, odnosno kognitivne funkcije srazmerno opadaju. Ovakav zaključak naučnika, naravno, ne znači da osoba postaje manje inteligentna, već da će nivo njene otpornosti na ometače nadalje biti na nivou osobe koja govori samo jedan jezik. Ovu pojavu naučnici objašnjavaju sposobnošću ljudske svesti na adaptaciju na svakojake situacije.
