Članice zapadne vojne alijanse su podeljene oko toga kojom brzinom bi trebalo napraviti taj korak.
Dok istočnoevropske zemlje žele da se Kijevu ponudi neka vrsta vremenskog plana puta na samitu NATO-a u Viljnusu sredinom jula, zapadne članice poput Sjedinjenih Država, Francuske i Nemačke oprezne su s bilo kakvim potezom koji bi mogao da približi savez ratu s Rusijom. Odluka o pozivu zemlje u Severnoatlantski pakt mora da se donese konsenzusom.
Na samitu u Bukureštu 2008. godine, NATO se složio da će se Ukrajina – koja je kao i Rusija bila do Sovjetskog Saveza do njegovog raspada 1991. – na kraju pridružiti savezu.
Ali, čelnici NATO-a do sada nisu preduzelii konkretne korake u tu svrhu – poput davanja Kijevu takozvanog Akcijskog plana za članstvo (Membership action plan – MAP) – koji bi postavio vremenski raspored za približavanje bloku.
Ukrajini je mesto u NATO-u?
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u Kijevu u aprilu da je Ukrajini mesto u NATO-u, ali nije precizirao vremenski okvir.
Kasnije je jasno stavio do znanja da Ukrajina neće moći da se pridruži sve dok postoji rat sa Rusijom.
Početkom juna ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je potvrdio ovaj stav i rekao da Ukrajina razume da ne može da bude primljena u NATO dok traje rat.
Član 10 Vašingtonskog ugovora kaže da je članstvo u NATO-u otvoreno za svaku “evropsku zemlju koja je u poziciji da promoviše principe ovog ugovora i da doprinese bezbednosti severnoatlantskog područja”.
Od 1999. godine većina zemalja koje žele da se pridruže NATO-u učestvuje u MAP-u, programu koji je osmišljen da im pomogne da ispune određene političke, ekonomske i vojne kriterijume.
Kandidati za članstvo treba da pravedno tretiraju svoje manjine, da budu posvećene mirnom rešavanju sukoba i pokažu da su sposobne i voljne da vojno doprinesu operacijama NATO-a.
Nejasno je, međutim, kako će izgledati proces članstva Ukrajine.
Uprkos tome što nije dobila MAP, vojska zemlje je napravila velike korake u prelasku na NATO standarde od ruske invazije pre 15 meseci.
Ovaj proces će se ubrzati, u vojnom smislu, pošto Kijevu postepeno ponestaje sovjetskog oružja i municije, dok Zapad obučava ukrajinske trupe prema standardima NATO-a i šalje sve naprednije oružje u zemlju.
Na kraju, od sadašnje 31 države članice zavisiće koliko će brzo i pod kojim uslovima Ukrajini biti dozvoljeno da uđe u NATO.
Ulaskom u NATO Ukrajina bi došla pod zaštitni kišobran člana 5 Vašingtonskog ugovora, koji kaže da se napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike.
Klauzula o uzajamnoj pomoći NATO-a je osnova alijanse, osnovane 1949. sa primarnim ciljem da se suprotstavi riziku od sovjetskog napada na savezničku teritoriju.
Istovremeno, član 5 navodi se kao jedan od glavnih razloga zašto Ukrajina ne može da uđe u NATO dok je u sukobu sa Rusijom, jer bi mogao odmah da uvuče alijansu u aktivni rat.
Kremlj je rekao da će izazvati probleme u narednim godinama ako Ukrajina uđe u NATO.
Upozorili su da će Moskva obezbediti svoje interese i bezbednost, za koje kaže da su bili ugroženi više od dve decenije širenjem saveza na istok ka evropskim granicama sa Rusijom.
Kremlj već dugo vidi širenje NATO-a u istočnoj Evropi kao dokaz neprijateljstva Zapada prema Rusiji – nešto što zapadne sile poriču, govoreći da je savez u potpunosti obrambene prirode – i naveo je to kao ključni razlog za svoju odluku da pošalje desetine hiljada vojnika u Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
