Ministarstvo privrede u Prištini poništilo je sertifikat o registraciji i poslovanju MTS-a D.O.O. , zbog, kako su naveli, dokumenata u kojima se pominje Republika Srbija. Iako je “Telekom Srbija” to demantovao, i dalje se nastavlja procedura za gašenje MTS-a.
Građani bi na Kosovu i Metohiji bez MTS-a izgubili slobodu da biraju preko koga će da komuniciraju i da se informišu. To se pre svih odnosi na Srbe koji su ostali da žive na KiM.
Od više od 100.000 njih, polovina ima MTS-ove SIM kartice mobilnih telefona. Preko njih i mobilne internet usluge.
U srpskim sredinama MTS preko televizijskih kablovskih operatera opskrbljuje više od 30.000 korisnika televizijskog i internet signala.
To su podaci, a ono što je važnije je poverenje koje Srbi imaju u MTS, da neće da zloupotrebi ni na koji način usluge koje pruža svojim korisnicima. A zloupotrebe mogu da budu razne, od bezebednosnih do socijalnih, ekonomskih sve do zaštite privatnosti.
Ugrožavanjem MTS-a na KiM ugrožava se i mogućnost Srba da prate beogradske i druge medije na svom jeziku. To bi za posledicu imalo gubitak veze sa centralnom Srbijom.
MTS na KiM nastao je na osnovu Briselskog sporazuma i sestra je firme “Telekom Srbija”. Pitanje je zbog čega su se vlasti u Prištini dotakle MTS-a.
Jedan od učesnika u registraciji MTS-a u Prištini ima srpski pasoš i to je problem za koji su se uhvatili u ministarstvu privrede, mada je Telekom saopštio da svi u MTS-u u zvaničnoj komunikaciji na KiM koriste dokumentaciju koju je izdala prištinska administracija.
Inače uz isto opravdanje odnosno primedbe na registraciju, Priština je već pokrenula i postupak za gašenje vodeće privatne TV stanice Klan Kosovo.
Žalba ministarstvu je odbijena pa je naložen prestanak emitovanja programa te televizije. Ali Privredni sud je po žalbi TV Klan odbacio odluku o prekidu emitovanja programa.
Sve to propratili su protesti novinara i civilnog društva u Prištini i pritisak javnosti. To ukazuje i kakva bi mogla biti reakcija i svih onih čija komunikacija zavisi od MTS-a, ako u Prištini zatraže gašenje MTS-a.
Inače, MTS je formiran na osnovu sporazuma koji je ratifikovala Skupština u Prištini i po tome se izdvaja od svih ostalih preduzeća kojima je poništen sertifikat o registraciji.
Organizacije sa severa Kosmeta ukazuju da bi gašenje MTS-a posebno pogodilo Srbe na tom području, jer dva lokalna operatera ne mogu da im pruže usluge kao MTS.
Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture ističe da ako internet i kablovski provajderi ne funkcionišu, da će Srbi na severu Kosmeta ostati u jednom velikom medijskom mraku, kako internetom tako i mobilnom telefonijom.
“Jer znamo da 99,9 procenata ljudi koriste MTS, a neće imati drugu alternativu za mobilnu komunikaciju ili internet ili televiziju. Plašim se da je ovo jedan pokušaj potpunog uništenja Briselskog sporazuma, ali i jedna važna činjenica je da je kroz ovaj sporazum i prefiks 383 dobilo Kosovo. Tako, da li će i to uticati, ako se već gasi MTS . D.O.O. definitivno je jedan veliki politički pritisak na Srbe. Nadam se da će da se nađe alternativa, definitivno će biti ogroman problem, ogromna je represija na srpsko stanovništvo ako se ugasi MTS”, upozorava Radaković.
MTS ima pravo žalbe, a da li će ona uspeti da zaustavi gašenje kompanije pratiće se.
Mere koje je Evropska unija uvela Prištini mogle bi da zaustave strane investicije, ocenio je predstavnik MMF-a Gabrijel Di Bela nakon posete Kosmetu. Smatra da “nestabilnost i pojačane tenzije na severu Kosova ostaju rizici koji bi mogli da doprinesu političkim izazovima“.
