“Vožd Karađorđe je 1812. godine ovde sazvao Skupštinu na kojoj su objavljeni zaključci Bukureštanskog mira, a čemu je prisustvovao i konzul Ivelić, izaslanik ruskog kralja Aleksandra. Narodne vođe dobile su orden, časni krst, a Karađorđe lentu Svete Ane”, rekla je za RINU, monahinja koja u Vraćevšnici boravi od 1956. godine i dodaje da se upravo u ovom manastiru često rešavala sudbina srpskog naroda.
“Na veliki praznik, Cveti, knez Miloš je ovde okupio vojsku, svi su bili na noćnoj liturgiji, vođa se pričestio i ranom zorom otišli su u Takovo gde je položena zakletva, a na Đurđevdan 1818. godine u ovom manastiru je Kragujevac proglašen za srpsku prestonicu. Ovde je vodio duge razgovore sa Milentijem Popovićem, tadašnjim arhimandritom i svako teško pitanje, zajedno su rešavali”, priča monahinja istoriju ovog svetog mesta.
Manastir je podigao Radič Postupović, sin vojvode gružanskog Milutina, 1428. godine. Svaki kutak odiše mirom i spokojnom tišinom, koju remeti samo žubor reke i cvrkut ptica.
Kažu da je ovo bila druga kuća dinastije Obrenović, čiji članovi su ovde bili česti gosti, a u dvorištu se nalazi i grob Miloševe majke, koja je kod Srba poznata kao baba Višnja.
“Pored babe Višnje ovde su sahranjena i tri Miloševa deteta, koja su umrla brzo nakon rođenja, Gavrilo, Marija i Ana. Turci su čak pet puta pokušali da manastir opljačkaju i spale, ali to im nije uspelo. Knez Miloš je 1856. godine obnovio manastir kakav je bio pod Radičem”, kaže monahinja.
Da je ovaj manstir zaista kao drugi dom Obrenovića i čuvar srpske istorije dokazuje i muzej u kom se nalaze autentične stvari koje su koristili lično knez Miloš i njegovi potomci.
“Ovo je krevet kneza Miloša, na njemu se nalazi grb Obrenovića koji je stigao sa rumunskog imanja i jastuci koje je lično vezla kraljica Draga Mašin”, pokazala je mati desni ugao ove spomen sobe srpske dinastije. Odmah pored nalazi se salon Aleksandra Obrenovića od kuvanog orahovog drveta koji su mu otac i majka kupili u Francuskoj, a iznad je je slika kneza Miloša koju je naslikao lično Đura Jakšić. Međutim, ono što najviše privlači pažnju jeste ogledalo, koje je kraljica Natalija poklonila manastiru u znak zahvalnosti.
“Ona je ovde dolazila dok je u stomaku nosila kralja Aleksandra, dobre meštanke ovog kraja su ispod fijakera kojim je dolazila postavljale dušeke i jastuke – da se mali ne trucka. Želela je da im se oduži i pruži čast da se ogledaju u kraljevskom ogledalu”, rekla je monahinja.
Manstir Vraćevšnica je 1949. godine, blagolsovom Svetog vladike Nikolaja osnovan kao ženski, a prva igumanija bila je mati Ana koja je svesrdno pomagala narodu. Ovde, u kanjonu rečice istog naziva kao i ova sveta kuća, na kraju druma sve i dalje podseća na srednji vek.
Monahinje vredno rade i održavju manastir i imanje, sa kog proizvodi završaaju na njihovoj trpezi. Gaje stoku, prave sir i kajmak, pa čak i melju brašno.
Izvor: B92
