Amerikanci su sa pravilima vrlo striktni i jasni i kod njih se propusti u organizaciji vrlo retko događaju.
Priliku da se uverimo u to imali smo na susretu Novaka Đokovića i Tejlora Frica u četvrtfinalu US opena.
Stotinak metara šetnje od Medija centra do ulaska na “Artur Eš”, pokretne stepenice, hodnik, a onda ulazak na tribinu.
Prvo što smo videli kako smo se približavali mestu dvoboja bili su upravo glavni akteri, koji su posmatrali bacanje novčića.
Sigurni smo bili da taj postupak, koji sprovodi sudija na mreži uoči susreta, dvoje ljudi nije baš pomno pratilo.
Bili su zauzeti fotografisanjem. Devojka je nosila srpsku, a momak jugoslovensku zastavu.
Upravo nam je zbog obeležja države koja više ne postoji ovaj dvojac i privukao pažnju.
Ubrzo su se našli na svojim sedištima, nasmejani, srećni i spremni što imaju priliku da gledaju još jednu u nizu pobeda srpskog tenisera.
Taj osećaj nije baš dugo trajao. Nekoliko gemova nakon početka susreta, pojavio se pripadnik obezbeđenja, koji je dobio jasan zadatak.
Odradio ga je uspešno, posle kraćeg ubeđivanja. Momak je uredno spakovao zastave i predao “sekjuritiju”.
Kako bismo bili sigurni o čemu se zapravo radi, te izbegli bilo kakve teorije zavere, upoznali smo se sa pravilima njujorškog Grend slema.
Ona kažu da je bilo kakvo isticanje zastava, transparenata ili simbola najstrože zabranjeno.
Postoji čitav spisak stvari, koje u Teniski centar “Bili Džin King” ne možete da unesete.
Rančevi, izuzev onih sa jednom pregradom, frižideri, staklene flaše ili limenke, alkohol, kamere, računari, oružje (bez obzira na dozvolu), životinje, zastave, lasere, dronove, selfi štapove, bicikle, maske, vatromete, balone, konfete, neodobrene pamflete, uvredljivu i nepristojnu odeću, kao i bilo koji drugi predmet koji US open smatra opasnim ili neprikladnim.
Nije baš precizirano u pravilniku zašto se zastave zabranjuju, ali najčešći razlog je taj što njima često može da se ometaju drugi gledaoci.
Drugi je malo škakljiviji, naročito kada govorimo o nacionalnim zastavama, a u kontekstu globalne politike.
Tako su npr. na Australijan openu imali spisak i fotografije zastava koje ne smeju da prođu, a među njima je prednjačila ruska.
Kolega fotograf nam je nešto kasnije, po završetku meča, kazao da je naleteo na momka sa početka teksta, od kojeg je dobio molbu da mu pronađe zastave.
Delimično je uspeo. Kod organizatora se raspitao – srpsku zastavu je pronašao, dok je jugoslovenska nestala, baš kao i ta država…
