Aleksandar Puškin je bio veoma zaljubljive prirode, ali je jedna dama u njegovom srcu ostavila poseban trag. Bila je to Amalija Riznić, koja je pripadala čuvenoj srpskoj grofovskoj porodici. Nažalost, zbog spleta nesrećnih okolnosti Puškin i Amalija nikada nisu bili zajedno, ali je ona ipak našla svoje mesto u njegovim najpoznatijim delima.
Aleksandar Sergejevič Puškin je u Odesu došao sasvim mlad, kada je imao samo 23 godine. Tamo je, okružen ljudima iz visokog društva, on upoznao mnogu uspešnu gospodu, ali i prekrasne dame, koje su osvojile njegovo srce i postale inspiracija za pisanje. Jedna od njih bila je i Amalija Riznić.
Slučajno poznanstvo Puškina i Amalije
Amalija je pripadala čuvenoj srpskoj grofovskoj porodici Nako iz Banata. Po rečima njihovih savremenika, ona je bila žena izvanredne lepote, nestvarnog šarma i neverovanih manira – prava dama iz snova mlađanog i zaljubljivog Puškina.
Njihovo poznanstvo desilo se sasvim slučajno, na jednom od balova koje je organizovao ugledni trgovac Jovan Riznić, inače suprug lepe Amalije. Čim je ugledao u gomili ljudi, Puškin je “izgubio razum” i cele večeri činio sve samo da ga ona primeti.
Puškin nije bio jedini kome se dopala Amalija
Konkurencija je, istina, bila velika – oko Amalije su obletali praktično svi muškarci koji su bili na balu, ali je ona ipak zapazila mladog ruskog pisca. Za par trenutaka koliko su proveli zajedno, Puškin se do ušiju zaljubio u nju i od tada nije prestao o njoj da razmišlja.
Čak ga je izluđivalo i to što se drugi udvaraju njegovoj pasiji. “Jednom je u naletu ljubomore on trčao 5 kilometara bez šešira pod upeklim suncem, kada je napolju bilo 35 stepeni”, govorio je Puškinov brat Lav. Da, mladi pisac se baš zaljubio, ne sluteći da je uskoro više neće videti.
Sve što je lepo kratko traje
Interesovanje koje je Amalija izazivala kod stanovnika i gostiju Odese se njenom suprugu, koji je bio dosta stariji od nje, nikako nije dopadalo. Besan i ljubomoran zbog njenih obožavalaca, on je već u maju 1824. godine poslao ženu sa njihovim sinom, Aleksandrom, u Italiju.
Kada je saznao za to, Puškin je, navodno, planirao čak i da pođe za njom, ali su ga okolnosti u tome sprečile. Očajna i sama, daleko od muža (i udvarača), Amalija se ubrzo teško razbolela i već nakon godinu dana preminula u Italiji, okružena gotovo nepoznatim ljudima.
Puškin je o Amaliji puno pisao
Vest o smrti Amalije Puškina je veoma potresla. Naročito znajući da je kroz bolest prolazila u samoći, bez ičije pomoći i podrške. Puškin je čak krivio i sebe, verujući u to da je sve moglo biti drugačije samo da je mogao da za njom krene u Italiju.
Žal za Amalijom mladom piscu tada je poslužila kao inspiracija. Lepoj grofici Puškin je posvetio nekoliko dirljivih poema, par stihova u najpoznatijem delu “Evgenije Onjegin” i nekolicinu crteža koji su uvršteni u rukopise ovog remek-dela ruske književnosti.
RTbalkan.
