Osjećanja “80 odsto hrvatskog naroda” su veoma tanana – godi im, izgleda, samo novoustaštvo
Uz pevača “Bijelog dugmeta” Alena Islamovića, “šut kartu” iz Hrvatske morali bi da dobiju i petokraka, kao i svi simboli nekadašnje SFRJ – sve ovo vređa osećanja “osamdeset odsto građana Hrvatske”, i kako tvrde iz desničarskog, proustaškog Domovinskog pokreta, koji je inače deo tamošnje vlade, “mora biti zakonom sankcionisano”.
Osećanja hrvatskog naroda, otkrilo se ovog leta, znatno su “tananija” nego što smo mislili – ispostavilo se da osetljive i nežne Hrvate vređa ne samo sve što makar i zaliči na srpsko, već ih vređa i sopstvena jugoslovenska prošlost.
Uvredljivoj hrvatskoj državi, tako, smetaju petokraka, jugoslovenska trobojka, srp, čekić i nakovanj, a naročito im je bolno svako pojavljivanje šajkače i krajiške pesme, pa su na listi onih koji su povredili i uvredili Purgere, Dalmatince i ostale, u poslednje vreme Baja Mali Knindža, “Jandrino jato”, advokat Nemanja Berić…Tri prsta – naročit su problem zbog koga se diže cela država.
Sankcionišući sve što makar i malo podseća na Srbe i Srbiju, Hrvati svojim građanima srpskog porekla daju “pravo” – da, ako im se ne sviđa, odu. To “pravo” – da odu da ne bi bili uništeni, dato im je i tokom “Oluje” – akcije progona srpskog naroda. A obaveza je svakog poštenog Hrvata da tu “Oluju” danas slavi.
Ustaštvo je, tako, u ovoj državi samo deklarativno zabranjeno, a u praksi se apsolutno podržava i neguje.
Jer, kada se karlovačka policija “zaigrala” i kaznila sa 700 evra vozača koji je na svom automobilu imao istaknute nalepnice s natpisom HOS i ustaškim pozdravom “Za dom spremni”, u medijima se podigla bura nakon koje je prekršajni nalog povučen. Šta, pobogu, može biti sporno u nalepnicama s imenom jedinice koja je bila deo Hrvatske vojske i njihovog, kako navode, ratnog pozdrava?
Nije to isto, kao kada neko Srpče u Kaštelu pokaže tri prsta kroz otvoren prozor automobila. Takve stvari se u korenu moraju seći u demokratskoj i “europejskoj” Hrvatskoj a roditelji se moraju ekspresno naučiti pameti jer su “zanemarili nadzor nad detetom”. Da su bili pravi roditelji, odgajili bi to dete kao neutralnog Eskima, recimo, a ne kao Srbina koji uz tri prsta plaši “pošten svet”.
Znamo da nije isto ni kad Alen Islamović zapeva “Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo”, i kad Tompson u Imotskom usklikuje “Za dom spremni”. Jer, Jugoslavija je za Hrvate samo ružna uspomena, a simboli HOS, ustaška šahovnica sa prvim belim poljem i ustaški poklič “za dom spremni”, temeljne su vrednosti današnje Hrvatske.
Tompson, naime, ni malo ne vređa osećanja Hrvata, dok je činjenica da su Hrvati nekad bili Jugosloveni – za njih i te kako bolna.
Isto tako, dok se na kninskoj tvrđavi prilikom obeležavanja 29. godišnjice operacije “Oluja” bez problema vijori hrvatska zastava a uz nju i ukrajinska flaga (što možda i ne čudi budući da su ukrajinski kolaboracionista Stepan Bandera i otac hrvatskih ustaša Ante Pavelić bili dve strane istog novčića), Hrvatima su problem dvojezične table koje, eto, podsećaju na ono što bi neki od njih voleli da zaborave – da nisu proterali baš sve Srbe i da su neki, ipak, opstali na tom, za njih tako negostoljubivom području.
Zato takve table što pre treba išarati, uništiti, ili na njih dopisati: “Za dom spremni” i tako ih prilagoditi “osetljivosti” pomenutih “80 odsto hrvatskog naroda”.
I ne dao Bog da se neko, u mestu iz koga je proterano više od dve trećine Srba, usudi da kad umre bude zakopan u grobu na kome mu je ime ispisano ćirilicom. Hrvati će ga i na onom svetu proglasiti “personom non grata”. Šta on misli? S onog sveta će da vređa “osećanja” domobrana i da prođe nekažnjeno?
U 80 odsto najosetljivijih Hrvata u najvećem broju slučajeva ubrajaju članovi HDZ-a i Domovinskog pokreta, a prioritet države su “osećaji branitelja” i svih onih koji se tako identifikuju.
Nisu daleko dani kada je Pavelićeva NDH donosila dekrete poput onog “O zaštiti arijevske krvi i časti hrvatskog naroda”, na osnovu kojih su Srbima i Jevrejima dodeljene plave i žute trake i oduzeta sva ljudska i građanska prava.
Nadajmo se samo da zarad blagostanja osećanja današnjih novoustaša nekom neće pasti da pravi neke nove verzije takvog zakona. Jer koliko je osetljivo ovih “80 odsto Hrvata” – ni takav scenario, koliko god strašan, nije sasvim predaleko.
© RT Balkan / Filip Filipovic / Getty Images / iStockphoto
RTbalkan.
