Završeni su egzibicioni dueli u Abu Dabiju, a Srbija je upisala oba poraza u glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Selektor Pešić je sakrio dosta taktičkih zamisli, pa razloga za strah nema mnogo, ali ga neće biti ni za preveliki optimizam, ako pojedine stvari ne budu bolje.
Očigledno je da je selektor Pešić želeo da odmori igrače, isproba funkcionisanje različitih petorki, a od rivala sazna i sakrije što više.
Porazi od Australije i Sjedinjenih Država otkrili su nažalost mane koje selekcija ima.
Srbija se nije pokazala dobro kada je igrala bez klasičnog plejmejkera. To se najbolje videlo na meču protiv “bumera”. Izabranici Svetislava Pešića imali su problema ne samo da organizuju napade, već i da prenesu loptu na protivničku polovinu. U tim situacijama je presing tima Brajana Gurdžijana naterao Srbiju da izgubi nekoliko lopti.
Nekoliko loših napada u nizu, u oba meča ekipu bi pad koncentracije koji je dozvoljavao rivalu da napravi razliku. U takvim su trenucima “orlovi” šutirali ka košu kada to nije bilo najbolje rešenje, dok su u velikom broju slučajeva i oklevali i slali ekstra pas koji nije donosio poene.
Pešić je veliku minutažu pre svega na meču protiv Australije dao Radanovu, Jaramazu i Pokuševskom. Ova tri košarkaša nisu pokazala kvalitet potreban za veliko takmičenje kakve su Olimpijske igre.
Radanov i Jaramaz, nisu uspeli da se snađu u ulogama koje su im dodeljene, dok se kod Alekseja Pokuševskog video strah koji ga je čuvao prikovanog za parket pa se on pogotovo u prvoj utakmici protiv Australije nije usuđivao da spusti loptu i krene u dribling, već ju je brže-bolje prosleđivao najbližem saigraču.
Treba dodati da napad nije izgledao dobro jer su reprezentaciji u svim duelima nedostajali košarkaši kojima je igra u ofanzivi jača strana. Selektor je odmarao Bogdanovića u oba meča, u jednom nisu igrali Milutinov i Dobrić, dok se u Beogradu oporavljaju Jović i Davidovac.
Iskusni Pešić je najboljeg strelca i kapitena reprezentacije ciljano držao na klupi, želeo je da ga sačuva za uvodni duel na Igrama koji Srbija igra baš protiv Sjedinjenih Država.
Promašen je veliki broj otvorenih šuteva za tri poena, ali ostaje nada da će se to vratiti kada najviše bude trebalo.
Za razliku od napada, odbrana je tokom većeg dela oba meča odlično funkcionisala.
Aleksa Avramović, Vanja Marinković i Marko Gudurić su i protiv Australije i protiv Sjedinjenih Država ukrali veliki broj lopti igračima na bekovskim pozicijama posle čega su trčanjem u kontru lako dolazili do poena.
Kako ta jedan na jedan, funkcionisala je i timska odbrana u kojoj su dobro izgledala preuzimanja i udvajanja.
Izuzetno pozitivan utisak pružila je zajednička igra Filipa Petruševa i Nikole Jokića. Srpski krilni centar, sličan je tip košarkaša MVP-jevom saigraču iz Denvera Eronu Gordonu, pa se na oba meča videla sinergija slična onoj u NBA ligi.
Petrušev se lako otvarao kada bi Jokić bivao udvajan ispod koša, pa bi dobrim kretnjama imao otvoreno polaganje, šut za tri poena ili sa poludistance.
Baš zbog ovoga, Petrušev je bio najefikasniji igrač Srbije na utakmici protiv Australije.
Pešić je sakrio veliki broj ofanzivnih rešenja, pa bi trebalo da napad dosta bolje funkcioniše, već na utakmici protiv Grčke, kada se očekuje i povratak svih košarkaša u sastav.
Ono što nije bilo dobro je stagnacija u igri kada se ne realizuje nekoliko napada u nizu. U ovim situacijama treba naglasiti da selektor Pešić namerno nije hteo da menja ništa u igri ostavivši košarkaše da se izbore sa pritiskom.
Srbiji ostaju dva pripremna meča, 21. jula protiv Japana, pa dan kasnije protiv Grčke za koji se još ne zna hoće li biti otvoren za javnost.
