U zimu 1835. godine, u tadašnjoj prestonici Kragujevac, Srbija je učinila nešto što se od male balkanske kneževine nije očekivalo. Na praznik Sretenja, 15. februara, proglašen je Sretenjski ustav – dokument koji je Srbiju svrstao među najnaprednije evropske države svog vremena, ali je zbog te iste naprednosti trajao svega 55 dana.
U trenutku kada su apsolutističke monarhije dominirale Evropom, Srbija je dobila ustav koji je ograničavao vlast vladara, uvodio podelu vlasti i garantovao osnovna građanska prava. Bio je to čin političke hrabrosti, ali i istorijski presedan.
Ustav ispred epohe
Autor Sretenjskog ustava bio je Dimitrije Davidović, novinar, diplomata i vizionar, obrazovan u evropskom duhu prosvetiteljstva. Inspirisan francuskim ustavnim modelima, Davidović je u srpski pravni poredak uneo ideje koje su u to vreme bile gotovo revolucionarne: jednakost svih građana pred zakonom, nepovredivost ličnosti i imovine, ukidanje feudalnih privilegija i jasno razdvajanje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Za društvo koje je tek nekoliko decenija ranije izašlo iz osmanskog ropstva, to je bio ogroman iskorak ka modernoj, građanskoj državi.
Knez i ustav – savez iz nužde
Sretenjski ustav proglašen je uz saglasnost kneza Miloš Obrenović, ali ne i bez zadrške. Iako je Miloš bio svestan potrebe da ograniči samovolju i smiri unutrašnje pritiske, ustav mu je suštinski vezivao ruke. Njegova vlast više nije bila apsolutna, već podložna zakonu – što je za tadašnje prilike predstavljalo radikalan rez. Ipak, pravi problem nije nastao unutar Srbije, već izvan njenih granica.
Foto: Wikipedia
Strah velikih sila
Reakcija Evrope bila je brza i oštra. Osmansko carstvo, pod čijim je formalnim suverenitetom Srbija još uvek bila, videlo je ustav kao pretnju poretku. Rusija ga je smatrala opasno liberalnim, dok se Austrijsko carstvo pribojavalo da bi takav dokument mogao da ohrabri ustavne i nacionalne pokrete unutar sopstvenih granica.
Za velike sile, problem nije bila Srbija – problem je bio presedan. Ako mala kneževina može da ograniči vlast vladara i uvede građanska prava, ko je sledeći? Pod snažnim međunarodnim pritiscima, knez Miloš je u aprilu 1835. godine povukao ustav iz upotrebe.
Kratak život, dug istorijski trag
Iako je važio manje od dva meseca, Sretenjski ustav zauzima posebno mesto u srpskoj istoriji. Bio je dokaz da Srbija nije samo ustanička i ratnička zemlja, već i društvo sposobno da stvara moderne političke i pravne institucije. Istorijska ironija je očigledna: ustav koji je ukinut jer je bio „previše slobodarski“, danas se slavi kao simbol borbe za prava, zakon i državu utemeljenu na slobodi građana. Sretenjski ustav nije propao zato što je bio slab, već zato što je bio – ispred svog vremena.
(Telegraf.rs)
