Nemački list procenjuje da isključivanje Trampa s predizbora u tradicionalno demokratskim državama neće imati velikog značaja na opšte izbore, ali ukoliko mu bude zabranjeno da se kandiduje u “kolebljivim državama”, to bi bio težak udarac njegovim predsedničkim ambicijama.
Dok ankete pokazuju sve veće šanse za Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD 2024. nasuprot aktuelnog lidera Džozefa Bajdena, tzv. duboka država vredno radi na tome da bivšeg prvog čoveka Sjedinjenih Država onemogući u novom pohodu na Belu kuću.
Pored brojnih sudskih procesa koji se vode protiv njega, na scenu su stupile države Mejn i Kolorado koje su nekadašnjeg predsednika izbrisale s glasačkih listića, zbog toga što je osporavao rezultate prethodnih izbora, a to je dovelo do nereda na Kapitolu 2021. godine.
Naime, nekoliko američkih država odlučuje o tome da li Trampu treba dozvoliti da se kandiduje na predizborima, pozivajući se na 14. amandman saveznog ustava, prema kojem niko ko je učestvovao u pobuni ne može da obavlja državnu funkciju.
Nemački “Špigl” ističe da se u najmanje dvanaest američkih država ulažu napori da se Tramp skine s glasačkih listića.
Dakle, u Koloradu i Mejnu mu je zabranjeno da bude kandidat na predizborima svoje stranke, s tim da u Mejnu konačnu odluku treba da donese Vrhovni sud.
U Mičigenu je Vrhovni sud odbio da se pozabavi tim pitanjem, što znači da će tamo moći da se nađe na glasačkom listiću. U Minesoti Vrhovni sud je presudio da nema nadležnost nad predizborima, ali to ne garantuje da će Trampu kasnije biti dozvoljeno da se kandiduje kao republikanski kandidat.
U Kaliforniji mu je dozvoljeno da se pojavi na predizbornim glasačkim listićima, kao i u Oregonu.
Kakav bi uticaj imalo Trampovo isključenje s izbora na državnom nivou?
I Kolorado i Mejn, kao i Kalifornija i Oregon smatraju se sigurnim državama za demokrate. Kolorado ima demokratsku većinu na predsedničkim izborima od 2008. godine, a 2020. Bajden je bio 13,5 odsto ispred Trampa. U Mejnu je većina dosledno glasala za demokratskog kandidata od 1992. Bajden je 2020. imao devet odsto više glasova od Trampa, a tri od četiri elektorska glasa pripala su demokratama.
Zajedno s Nebraskom, Mejn je izuzetak u američkom izbornom sistemu – tu se izborni glasovi dodeljuju proporcionalno, a ne apsolutno.
Ako bi Tramp ovde bio isključen sa predizbora, uticaj na izbore u SAD bi verovatno bio marginalan, ali simboličan. Isto važi i za Kaliforniju i Oregon, koji su na prošlim izborima pripali Bajdenu i gde je aktuelni predsednik u anketama dosta ispred kandidata Trampa, konstatuje “Špigl”.
Međutim, dodaje nemački list, u Mičigenu i Minesoti stvari stoje drugačije. Mičigen se smatra “sving državom”: Bajden je ovde pobedio 2020. godine sa 2,8 odsto prednosti u odnosu na Trampa, koji je pak za dlaku pobedio u ovoj državi 2016, kada je bio 0,2 odsto ispred Hilari Klinton. Ankete trenutno pokazuju da Tramp vodi ispred Bajdena u Mičigenu. Ako Trampu ne bude dozvoljeno da se kandiduje ovde, to bi bio težak udarac njegovim predsedničkim ambicijama.
Mičigen je posebno važan za aktuelne predsedničke izbore u novembru 2024. jer se očekuje tesan i možda odlučujući rezultat u državi sa oko deset miliona stanovnika.
Minesota je na prošlim izborima otišla Bajdenu, ali ankete pokazuju da bi tamo moglo da bude tesno 2024. godine.
Kakav bi uticaj imala odluka Vrhovnog suda SAD?
Barem u slučaju Kolorada, Vrhovni sud SAD će doneti konačnu reč. Ako potvrdi odluku Kolorada i isključi Trampa sa izbora u celoj zemlji, to bi potencijalno imalo nesagledive posledice.
“Moguće je da će već divlja izborna sezona u SAD prerasti u potpuni haos, možda i dovesti do neke vrste građanskog rata. Godina 2024. biće politička noćna mora. Tramp i njegove pristalice nikada neće prihvatiti sudski poraz, čak i ukoliko bi im ga uručila najviša vlast”, kaže dopisnik “Špigla” Mark Picke.
Predizbori američkih republikanaca počinju 15. januara u Ajovi i završavaju se 4. juna u Novom Meksiku i Nju Džersiju. Mičigen glasa 27. februara, Kolorado, Kalifornija, Mejn i Minesota 5. marta, Oregon 24. maja. U anketama Donald Tramp ubedljivo vodi, iza njega su bivša ambasadorka u UN Niki Hejli i guverner Floride Ron Desantis.
Demokrate će odlučivati o svom kandidatu na izborima od 23. januara do 8. juna, a sve upućuje na to da će njihov kandidat biti aktuelni predsednik Džozef Bajden.
Predsednički izbori u SAD održaće se 5. novembra 2024. Demokrate i republikanci će izabrati svoje kandidate tokom leta.
