Sedme zajedničke konsultacije nemačko-kineskih zvaničnika koje treba da počnu danas, biće njihov prvi sastanak oči u oči još od pandemije kovida 19. To će, kako najavljuje “Fajnenšel tajms” takođe biti prva inostrana poseta novog premijera Lija Ćanga koji će se sastati sa nemačkim poslovnim liderima i ministrima.
Važan skup događa se u periodu kada u EU i G7 vlada napetost i dilema oko toga kako da se svet nosi sa dubokim tenzijama između SAD i Kine, i pitanjem Tajvana.
Tako su ekonomski odnosi Nemačke prema Kini postali kamen spoticanja i u Šolcovoj “Semafor koaliciji”, i iako svi prihvataju termin “smanjivanja rizika”, taj koncept se tumači drugačije, neki smatraju da podrazumeva ograničavanje trgovine i ulaganja u visoko-osetljive tehnologije, dok ga drugi definišu šire.
Nemački zvaničnici ocenjuju da je Šolc postao oprezniji prema Kini i da nije slep za rizike, pa je tako pod pritiskom SAD, Berlin najavio da će preispitati upotrebu komponenti za telekomunikacione mreže od kineskih proizvođača “Huavej” i ZTE.
Ipak njegovi koalicioni partneri Zeleni, na čelu sa ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok i vicekancelarom Robertom Habekom, zalažu se za znatno oštriji pristup. Tako je Šolc prošlog meseca odbacio njihove prigovore na plan da kineski konglomerat preuzme 24,99 odsto udela u lučkom terminalu u Hamburgu.
U danima pre dolaska delegacije iz Pekinga, u kojoj će biti kineski ministri i privrednici, Šolcov kabinet usvojio je svoju prvu strategiju nacionalne bezbednosti.
U njoj je Peking opisao kao “sve agresivnijeg pretendenta na regionalnu nadmoć” i dodao da se on “stalno ponaša u suprotnosti sa našim interesima i vrednostima”.
Kina je ipak 2022. bila najveći trgovinski partner Nemačke sedmu uzastopnu godinu, sa bilateralnom trgovinom vrednom skoro 300 milijardi evra – što je cifra koja je manja od trgovine sa Rusijom pre specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Tokovi nemačkih direktnih stranih investicija u Kinu dostigli su rekordnih 11,5 milijardi evra u 2022. godini, dok se preliminarno procenjuje da je ukupan iznos nemačkih stranih investicija iste godine dostigao 114 milijardi evra, prema Nemačkom ekonomskom institutu u Kelnu.
Moćni nemački proizvođači automobila “Folksvagen”, BMV i “Mercedes-Benz” smatraju Kinu svojim najvećim tržištem i ulažu u skladu sa tim kako bi odbranili svoj tržišni udeo usred rastuće konkurencije kineskih brendova.
Uprkos upozorenjima vlade, rukovodioci proizvođača automobila, hemijskog giganta BASF-a i industrijskog lidera “Simens” obećali su da će braniti i proširiti svoje prisustvo u Kini.
Zato je jedan visoki evropski zvaničnik ocenio da se velika nemačka industrija “odvaja od vlade” u Kini, ali pokušaj da se one ometu bio bi “glup” s obzirom na profit koji zarađuju.
“Naravno, bojimo se da će kontinentalna Kina izvršiti invaziju na Tajvan. Ali, treba li zbog toga da izvršimo samoubistvo”, pita se on.
Drugi pak brinu kakve bi bile posledice ako neki od najmoćnijih nemačkih proizvođača ostanu slepi za geopolitičke rizike.
“Nije me briga da li Mercedes ili BMV mnogo ulažu. Briga me da li će u nekom trenutku bankrotirati. Zamislite scenario gde svi veliki proizvođači automobila izgube pristup Kini”, rekao je drugi visoki vladin zvaničnik.
