Solarna energija beleži ogroman rast i prvi put u istoriji prestiže nuklearnu energiju kao globalni izvor električne energije.
Pre deset godina učestvovala je sa svega 1 odsto u svetskoj proizvodnji električne energije, dok se očekuje da će 2026. godine dostići 10 odsto.
Prema podacima organizacije Ember i analizi BBC-ja, solarna energija je 2025. godine prestigla nuklearnu, a tokom 12 meseci zaključno sa septembrom 2026. proizvela je 13 odsto više električne energije od nje. Ovaj razvoj prevazišao je ranija predviđanja i pokazao koliko brzo se menja svetski energetski sistem.
Solarna energija postala je najbrže rastući izvor nove električne energije u istoriji. Tokom 2025. godine pokrila je tri četvrtine rasta svetske potražnje za električnom energijom.
Ranije projekcije, uključujući one Međunarodne agencije za energetiku (IEA), potcenjivale su njen rast jer nisu predvidele koliko brzo će se tehnologija razvijati i troškovi smanjivati. Od 2000. godine proizvodnja električne energije iz solarnih izvora povećala se oko 2.700 puta, dok je proizvodnja iz nuklearnih elektrana ostala uglavnom nepromenjena.
Solarna energija postala je jedan od najjeftinijih izvora električne energije, a veliki proizvodni kapaciteti Kine dodatno su snizili cenu panela. Istovremeno su povećani njihova efikasnost i životni vek, dok je smanjena količina potrebnih sirovina.
Solarni paneli danas mogu da proizvode električnu energiju 30–40 godina. Pored ekonomskih prednosti, razvoj solarne energije i energije vetra dono je SAD značajne koristi za klimu i zdravlje, procenjene na 249 milijardi dolara u periodu od 2019. do 2022. godine.
Kina je vodeća zemlja u solarnoj energiji, ali se solarni sistemi brzo šire i u drugim državama. SAD su druge u svetu po broju instaliranih sistema, uprkos carinama i promenama državne politike. Solarni kapaciteti u SAD dovoljni su da obezbede struju za više od trećine domaćinstava.
U Indiji je solarna energija pokrila 60 odsto rasta potražnje za električnom energijom tokom prethodne dve godine, dok više od četiri miliona domaćinstava u Australiji ima solarne panele na krovovima. Iako političke prepreke mogu da uspore razvoj, niske cene i dalje podstiču ulaganja, piše BBC.
U zemljama poput Pakistana, Libana i brojnih afričkih država solarna energija postaje alternativa skupim fosilnim gorivima i nepouzdanim električnim mrežama. Rast cena dizela dodatno je povećao interesovanje za solarne panele.
Pakistan je posebno upečatljiv primer: udeo solarne energije u proizvodnji električne energije porastao je sa manje od 2 odsto u 2019. na oko 24 odsto. Jeftini paneli iz Kine omogućili su građanima da samostalno ulažu u proizvodnju struje, često bez uzimanja kredita.
Solarna energija tako omogućava domaćinstvima veću energetsku nezavisnost i smanjuje njihovu zavisnost od državnih sistema i fosilnih goriva.
Jedan od glavnih nedostataka solarne energije jeste to što se proizvodi samo dok Sunce sija. Međutim, baterije postaju sve jeftinije i omogućavaju skladištenje energije za večernje sate i periode manje proizvodnje.
U Kaliforniji su solarna energija i baterije tokom prve polovine 2026. godine zajedno pokrivale više od četvrtine potražnje za električnom energijom između 19 i 21 čas. Ipak, dugoročno skladištenje energije tokom oblačnih perioda i različitih godišnjih doba ostaje izazov. Zato su važne i pouzdane elektroenergetske mreže.
Solarna energija igra važnu ulogu u prelasku na električna vozila, električno grejanje i druge tehnologije koje smanjuju upotrebu fosilnih goriva.
U SAD potražnja za strujom ponovo raste posle više decenija, naročito zbog data centara i elektrifikacije. Obnovljivi izvori čine više od 90 odsto novih proizvodnih kapaciteta u zemlji.
Ipak, brzo povećanje potrošnje zahteva dobro planiranje, stabilne mreže i dovoljno prostora za skladištenje energije. Glavni izazov više nije samo proizvodnja solarnih panela, već sposobnost energetskih sistema da prate rast potražnje.
Solarna energija razvija se i kroz nove tehnologije. U Nemačkoj se sve više koriste mali balkonski paneli koji se uključuju u standardne utičnice i direktno snabdijevaju domaćinstva električnom energijom.
Razvija se i agrovoltaika, koja kombinuje poljoprivredu i solarne panele, kao i plutajuće solarne elektrane, paneli od perovskita i solarni prozori. Ove tehnologije mogu doprineti većoj proizvodnji energije uz efikasnije korišćenje prostora.
Očekuje se da će solarni kapaciteti nastaviti da rastu tokom 2026. godine, mada bi tempo širenja mogao privremeno da uspori zbog promena kineske politike podrške novim instalacijama.
Prema procenama Međunarodne agencije za energetiku, do 2030. godine proizvodnja električne energije iz solarnih izvora mogla bi da bude dvostruko veća nego 2025. godine. Solar bi tada mogao da prestigne hidroenergiju i postane treći najveći izvor električne energije na svijetu.
Ipak, budući rast zavisiće od dostupnosti panela, razvoja baterija, modernizacije mreža i mogućnosti da se poveća potrošnja električne energije bez ugrožavanja stabilnosti sistema.
Uprkos sve ozbiljnijim klimatskim problemima i riziku od prekoračenja granice globalnog zagrijavanja od 1,5 °C, razvoj solarne energije pokazuje da je napredak moguć i da se može dogoditi mnogo brže nego što se ranije očekivalo. Rast proizvodnje čiste električne energije već doprinosi smanjenju potrebe za izgradnjom novih elektrana na ugalj.
Foto: Shutterstock/Nguyen Quang Ngoc Tonkin
Izvor. B92
