Statistički zavod pri kabinetu japanskog premijera izazvao veliko iznenađenje u zemlji saopštenjem da je japanska ekonomija prošle godine nominalno pala na četvrto mesto u svetu.
Vladini statističari u Japanu proteklih dana su sređivali podatke za 2023. godinu i taj rad je otkrio neprijatnu činjenicu da je ekonomija te ostrvske carevine prvi put posle mnogo decenija potonula na četvrto mesto u svetu po obimu.
Japanska ekonomija prošle godine je po veličini nominalnog bruto društvenog proizvoda (BDP) bila manja od nemačke, pokazali su ti statistički proračuni. Naime, dok je obim japanske ekonomije u 2023. iznosio 4,21 bilion američkih dolara, nemački BDP je dostigao 4,45 biliona.
Veliki razlog za smenu na trećem mestu je upravo činjenica da se nominalna veličina BDP-a izražava u dolarima, te da je japanski jen u prošloj godini dostigao najniže nivoe u istoriji u odnosu na američku valutu, dok se evro, koji je u upotrebi u Nemačkoj, dobro držao.
Još jedan uzrok je i inflacija u Nemačkoj, gde je rast cena doprineo da se nominalni obim tamošnje ekonomije osetno uveća.
Ipak, japanski ekonomisti upozoravaju da se iza pada na četvrtu poziciju, mada mala, krije i realna kontrakcija domaće ekonomije, kao i da je Zemlja izlazećeg sunca poslednjih decenija više sprovodila politiku štednje, nego ulaganja u cilju ostvarivanja rasta.
Inače, do ne tako davno, do 2010. godine kada ga je pretekla Kina, Japan je posedovao drugu po obimu ekonomiju sveta. Tu poziciju držao je više od četiri decenije, od 1968. do 2009. godine.
Od 2010. do 2023. godine Japan je imao nominalno treću po veličini ekonomiju sveta, dok je četvrta pozicija pripadala Nemačkoj.
Šok u Zemlji izlazećeg sunca
Interesantno da je pad na četvrto mesto koje su danas objavili statističari kabineta japanskog premijera zapalio internet u Japanu, gde poslovni ljudi i obični građani kroz hiljade komentara izražavaju nezadovoljstvo velikim padom domaće valute koji je poskupeo uvoz, nerezonskom potrošnjom novca poreskih obveznika i politikom vlade koja, po njima, često pogoduje krupnim američkim kompanijama i investitorima na uštrb domaćih preduzeća.
Japanska ekonomija pala na četvrto mesto
Saopštenje u vezi sa padom je i domaće ekonomiste navelo na brojna poređenja, pa oni sada, recimo, ističu da je 2012. godine Japan imao nominalni BDP po glavi stanovnika u iznosu od preko 49.000 dolara, dok je deset godina kasnije, u 2022, on iznosio manje od 34.000. Poređenja radi, BDP po glavi stanovnika na Tajvanu je 2012. godine bio jedva nešto više od 21.000 američkih dolara, dok se 2022. godine popeo na preko 32.000 i gotovo izjednačio sa japanskim.
Japanski ekonomisti ukazuju i da su prosečna primanja u susednoj Republici Koreji, koja je decenijama kaskala za Japanom, sada viša nego u njihovoj zemlji. Naime, prosečni godišnji prihod stalno zaposlenih koji žive od mesečne plate u Južnoj Koreji sada iznosi 35.721, a u Japanu 32.296 američkih dolara.
Nominalni BDP loša mera za razumevanje ekonomije
Ima, međutim, i onih koji smireno tvrde da Nemačka nema razloga za zadovoljstvo u vezi sa tim što je nominalno pretekla Japan, jer se iza njenog uzleta u značajnoj meri krije inflacija, naročito skok cena energenata poput nafte i gasa, koji će nemačke kompanije koštati kompetitivnosti, pa i bankrota, te dovesti do smanjenja obima ekonomskih aktivnosti.
U tom smislu nominalna veličina BDP je loša, nerealna mera, jer inflatorna kretanja i promene valutnog kursa prikazuje kao rast, odnosno, pad obima ekonomije.
Upravo stoga što je reč o nominalnim vrednostima, razumno je pretpostaviti da će se japanske statistike u vezi sa BDP-om osetno popraviti kada jen sa sadašnjeg kursa od 150 za jedan američki dolar povrati svoju uobičajenu vrednost od 115 do 125 za jednu zelenu novčanicu.
Jen je poslednjih par godina pao u odnosu na dolar mnogo više od valuta drugih industrijski razvijenih zemalja zbog velikog raskoraka u politici vezanoj za referentne kamatne stope između centralne banke Japana (BOJ) i američke centralne banke (FED).
Zato je, smatraju japanski ekonomisti, prvi korak za povratak na treće mesto na svetu po obimu ekonomije jačanje jena kroz korekciju referentne kamatne stope, što bi onda trebalo da proprate odgovarajuće reforme usmerene na povećanje produktivnosti i veći uvoz strane radne snage.
