Danska sprovodi društveni eksperiment veka. Ovakva ocena može se pročitati u danskim novinama, ali i u drugim velikim zapadnim medijima koji su bili zaintrigirani kako Danska, poznata kao država blagostanja sa naprednim socijalnim programima, namerava da reši problem imigranata, za koje danski političari procenjuju da postaju sve veći. previše getoizirani i tako stvaraju ‘paralelna društva’. U osnovi, to je moderniji koncept „humanog” preseljenja, jer se nekim građanima i političarima Danske ne sviđa kako im izgledaju naselja sa pretežno imigrantskom populacijom.
Društvo blagostanja je u osnovi zajednica zasnovana na međusobnom poverenju kojoj svi doprinosimo. A sve to ozbiljno izazivaju paralelna društva – rekla je danska premijerka Mete Frederiksen na sastanku opština. U osnovi, Danska počinje da istovremeno očekuje punu vrednosno-kulturnu integraciju od imigranata, istovremeno im uskraćujući neka od osnovnih prava koja su zagarantovana svim ostalim građanima. Danska namerava da primeni kontroverzni zakon koji zahteva smanjenje lokalnih socijalnih stanova za 40 odsto do 2030. godine, ali to se ne odnosi na sve lokacije koje se mogu nazvati getima, već na naselja u kojima je više od polovine stanovnika nezapadnog porekla. ( !) i imaju niska prosečna primanja, nizak nivo obrazovanja, veliki broj nezaposlenih i natprosečnu stopu kriminala. Da su u pitanju siroti Danci, ostali kriterijumi za definisanje „paralelnog društva“, odnosno neprihvatljivog geta u primeni novog eksperimentalnog zakona, bili bi zanemareni. Danska, dakle, primenjuje zakon zasnovan na etničko-rasnoj selekciji.
Strah kritičara
Šta znači “geto paket”?
Hiljade ljudi će morati da napusti svoje domove u narednim godinama kao rezultat takozvanog geto paketa. Planirano je da se milijarde kruna ulože u rušenje javnih stanova, pripremu stanova za prodaju privatnim licima i pretvaranje porodičnih socijalnih stanova u atraktivnije objekte za mlade i starije. Cilj je da se takozvana geta pretvore u obične stambene oblasti bez previše ljudi sa socijalnim problemima kao što su nezaposlenost i kriminal. Sada, po prvi put, mape su odredile koliko će ljudi u 15 ‘tvrdih geta’ biti pogođeno sveobuhvatnim planom. Mandag Morgen je, u saradnji sa 15 stambenih naselja i nizom opština, izračunao da je ukupan broj pogođenih 11.000 ljudi. To su porodice, parovi i samci koji će u narednim godinama morati da nađu drugo mesto za stalni život. Osim toga, trebalo bi da se nađe privremeni smeštaj za više od 5.500 ljudi dok im se domovi ne renoviraju – objašnjavaju u Komunalu.
– Jasno je da ima onih koji će morati da se isele iz blokova koji se ruše. I razumem da može delovati nametljivo. Ali postoji prirodna zamena od 8-12 procenata godišnje stanovnika koji se isele. Mnogi žive i na kratkoročni ugovor. Ni kod njih nema izazova. Tako da je broj onih koji će biti prinudno iseljeni nešto manji – kaže Kaare Dibvad Bek za poslovni nedeljnik Mandag Morgen.
Najveći strah kritičara velikog danskog socijalnog eksperimenta sa imigrantima je pitanje da li bi ovakvo rešenje moglo da poveća problem upravo u delu imigrantske populacije koji je najosetljiviji; među najsiromašnijim i najmanje obrazovanim. S obzirom na to da bi plan danske vlade trebalo da sprovode specifične danske zadruge za upravljanje naseljima i zgradama, neke od njih se žestoko bore da se njihova imovina ne pridruži već utvrđenoj listi od 15 ozloglašenih geta ili, kako je nazivaju danski političari, ‘paralelna društva’. Njihova je odgovornost da plaćaju naknade, stvore posebne centre za zapošljavanje u toj oblasti i bukvalno od vrata do vrata pozivaju članove imigrantskih porodica da dobiju obrazovanje odobreno u njihovoj zemlji porekla. Ideja je da se radikalno promeni sastav stanovništva, njihov obrazovni nivo i društveni status kako geto više ne bude geto. Neki od političara objašnjavaju da je to pokušaj da se imigranti potpuno i istinski integrišu u dansko društvo.
U svakoj demokratiji, pa tako i u Danskoj, teško je da se čitavo društvo složi oko javnih politika, pa je degetoizacija takođe pitanje koje izaziva žestoke polemike. Očekuje se i žestoka pravna bitka, kako bi se dokazalo šta je (ne)etično.
– Ovakva praksa vođenja socijalne politike buldožerom, koji udara po nevinim i nevinim, sada se dovodi u pitanje. Zakon o getu – Orvelijanski preimenovan u Zakon o paralelnom društvu – sada mora biti testiran na Evropskom sudu pravde. Ovo je odlučio Istočni viši sud u presudi od 7. novembra, pošto bi zakonska kategorizacija ‘nezapadnjaka’ mogla biti u suprotnosti sa direktivom o jednakom etničkom tretmanu, koja je u osnovi zasnovana na osnovnom principu vladavine prava da svi moraju biti tretiran jednako bez obzira na rasu ili etničko poreklo – upozorava novinar Arhus Stifstidende, objašnjavajući da bi… takozvana prejudicirajuća odluka Evropskog suda pravde mogla da ima presudan uticaj na sudske postupke koji su u toku, a samim tim i na planove rušenja. u pogođenim stambenim područjima, uključujući Bispehaven i Gelerup. Međutim, šteta je velika i porodice su bile prinuđene da napuste svoje domove.’
Prirodna emigracija
Kritičari danskog socijalnog eksperimenta dalje poručuju danskoj javnosti da ako imaju dilemu oko toga…kako je biti izložen rasističkoj diskriminaciji 2022. godine, jednostavno pročitajte zvanične planove razvoja koji su osnova za konverziju stambenih okruga. Ovde možete pročitati, između ostalog, o izazovima prisiljavanja sadašnjih stanovnika da se presele, nazvanim „izazov ponovnog stanovanja“, koji se može ublažiti takozvanom „prirodnom emigracijom“, za koju se „mora očekivati da će porasti tokom period koji će uvek sadržati veću nesigurnost i neizvesnost među stanovnicima kao rezultat neophodnih promena’. Bezlična i naizgled neutralna upotreba jezika prikriva napad“, kaže Arhus Stifstidende, koji tvrdi da će se takva nasilna politika dvostrukih standarda (građani sa punim pravima i imigranti) pokazati nezakonitom, ali i kontraproduktivnom jer će doći do kontrareakcije.
Eksperimentisanje Danaca sa dizajniranjem idealnog društva blagostanja takođe je privuklo pažnju u Sjedinjenim Državama. Nekoliko velikih medija pisalo je o pokušaju Danske da reši pitanje getoizacije imigrantskog stanovništva, a ugledni ekonomista Tajler Kauen i spiritus movens najuticajnijeg ekonomskog bloga na planeti – Marginal Revolution – postavljaju tri pitanja/teze:
- 1. Ostavljajući po strani norme, analiza efekata takvih politika biće sve važnija. Ekonomisti nisu posebno pogodni za ovo, kao ni bilo ko drugi. Dobro sam svestan Chettijevih rezultata ‘Prelazak u priliku’. To je dobar posao, ali a) verovatno se ne odnosi na prisilna danska preseljenja, i b) kulturni kontekst je verovatno bitan za rezultate. Barem za zemlje u koje migranti žele da se presele, većina će imati svoju verziju ove dileme.
- „Otvorene granice“ kao održiva politička ravnoteža izgledaju mnogo slabije nego pre mesec dana. Ključno pitanje imigracione politike nije „koliko migranata treba da primimo?“ (mnogo, rekao bih), već „kako da nastavak imigracije učinimo politički održivim predlogom?“
- Da li će ova danska akcija, kada se razradi cela politička ekonomija, povećati ili smanjiti broj migranata dozvoljenih u zemlju? Gledajući na stranu potražnje migracije, da li će ova politika na kraju privući migrante višeg ili nižeg kvaliteta u Dansku? Da li je Danska dovoljno atraktivna kao destinacija da se izvuče? Ili će to poslati bolji signal budućim migrantima i time podići kvalitet?”
Megauspeh ili epska greška?
Kauen je na svom blogu podsetio da čak i Singapur, kao jedna od najrazvijenijih ekonomija sveta, ima svoju verziju danskog socijalnog eksperimenta, koji je predstavljen pre više od 30 godina. Zove se Politika etničke integracije i određuje procenat rasne i etničke pripadnosti u gradskim javnim stambenim objektima. Iako je Singapur veoma uspešan grad-država, u smislu svoje političke strukture on nije puna demokratija u zapadnom smislu te reči. U Singapuru, 77 procenata Kineza i 18 procenata Malezijaca živi u etnički i rasno regulisanim javnim stanovima, a preostalih 5 procenata su mešovite etničke pripadnosti i/ili rase.
Veliki danski društveni eksperiment, o kojem se u danskim medijima raspravlja o tome da li će se pokazati kao megauspeh ili epska politička greška, ima posebnu težinu jer se odvija u vreme kada zapadne demokratije imaju žestoke polemike, čak i međusobne svađe oko toga kako rešiti problem ekonomskih migracija. S jedne strane, ostarjeloj Evropi očajnički je potrebna imigrantska radna snaga, s druge strane, politička netrpeljivost dijela Evropljana prema vrijednostima i običajima imigrantskog stanovništva izaziva sve veće unutrašnje političke probleme u nizu zemalja članica EU, a sada – nakon brutalnog i psihopatološkog napada Hamasovih terorista na Gazu – eksplodirala je antiimigrantska osećanja u brojnim velikim državama članicama. To je posebno evidentno u Nemačkoj, gde popularnost radikalne AfD raste. Najveći nemački list – Bild – objavio je Mainfest u 50 tačaka, što je u suštini poruka imigrantima da Nemci više nisu prihvatljivi za njihovu kulturnu raznolikost. A sa druge strane okeana, u Sjedinjenim Državama, suočeni su sa novim talasima imigranata, a pritisak očajnika je toliki da čak i Džo Bajden produžava zid prema Meksiku, kao da je Donald Tramp.
