“Žensko srce je dubok okean tajni. Ali sada znate da je postojao čovek po imenu Džek Doson i da me je on spasao… na svaki način na koji se čovek može spasiti. Nemam čak ni njegovu sliku. On sada postoji…samo u mom sećanju”, prisećala se Rouz Devit, koja je preživela katastrofalno utapanje Titanika davne 1912. godine. Ali, da li znate da snimanje legendarnog filmskog ostvarenja “Titanik” ne bi bilo moguće da se na dno okeana 1995. godine nisu spustile dve ruske podmornice, “Mir-1” i “Mir-2”?
Kada se 1996. godine u bioskopima pojavio “Titanik” Džejmsa Kamerona, dileme nije bilo – uspeh romantičnoj katastrofi sa mladim Leonardom Dikaprijom i Kejt Vinslet bio je zagarantovan. Ipak, ovaj poduhvat nije bio nimalo lak: Kameron je želeo da do detalja prikaže originalne kostime i enterijer potonulog Titanika, a kako bi to uspeo, morao je zaroniti do same olupine. Jedini koji su mu u tome mogli pomoći bili su Rusi.
Za ambicioznog Kamerona ništa nije nemoguće
Kameronov film o “Titaniku” nije bio prvi ovog tipa – 10 godina pre njega na ovakav poduhvat osmelio se i Stiven Lou, koji je snimio dokumentarac sa realnim snimcima olupine koja počiva na dubini od 3800 metara, a koji su dobijeni pomoću ruskih podmornica “Mir-1” i “Mir-2”, koje je američki Centar za razvoj tehnologije okarakterisao kao najbolje aparate za dubokovodne operacije. Kameronu je sinula ideja – “Moram otići u Rusiju i porazgovarati sa ruskim naučnicima!”
Da sve dobro osmisli, Kameronu je bilo potrebno dve godine, nakon čega se reditelj zaputio u Kalinjingrad – baznu luku istraživačkog broda “Akademik Keldiš”, na kome su se nalazila obe podmornice “Mir”. Ipak, njegova ideja nije išla po planu, budući da studijska oprema nije bila odgovarajuća, a dobijeni snimci nisu mogli da se montiraju u film.
“On je želeo stereo snimak: dve kamere je hteo da postavi u jednu kutiju, a za to su mu bile potrebne duplo tanje kamere od onih koje smo imali na raspolaganju. Pitao je kompaniju “Soni” i oni su rekli da je izvodljivo, ali da cena po kameri neće biti 250.000, nego milion dolara”, ispričao je Jevgenij Černjajev, ruski akvanaut koji je radio sa Kameronom.
Батискаф "Мир 1". Он, и его брата "Мир 2" вы видели (если смотрели конечно) в фильме "Титаник". Они погружались на дно Атлантического, Тихого и Северного Ледовитого океанов, а также на дно озера Байкал. Сейчас его можно увидеть в Музеи Мирового океана, в Калининграде pic.twitter.com/JUPKcWo7rx
— Миша (@MickeyRedNorton) August 26, 2020
“Mir-1” i “Mir-2” glavne zvezde “Titanika”
Nakon svih neophodnih priprema, snimačka ekipa “Titanika” konačno je isplovila iz luke u Kalinjingradu, a brod “Akademik Keldiš” sa dve podmornice na mestu gde je potonuo Titanik proveo je 20 dana. Za to vreme, Kameron je sa ekipom uspeo da zaroni više od 20 puta. Uslovi nisu bili nimalo jednostavni: pritisak na dubini od 3800 metara je 500 atmosfera, što znači da na prozor deluje sila veća od 160 tona, a to je jednako težini 4 tenka. Svoje oduševljenje Kameron nije krio ni tokom snimanja filma, a ni kasnije, a u svojoj knjizi “Istraživanje dubina” podelio je i delić atfosfere sa broda:
“Za mene je to bila grandiozna avantura, dok je za Anatolija i njegov tim to bio običan posao”, napisao je reditelj u svojoj knjizi.
Roboti sa lampicama i daljinskim upravljačem otkrili kako je izgledao Titanik
Snimanje se vršilo uz pomoć posebnih kamera koje su se nalazile izvan broda u specijalnim hidrauličnim kućištima, a na podmornice “Mir-1” i “Mir-2” bili su ugrađeni moduli koji su na kablu ulazili u Titanik, a kojima se upravljalo pomoću daljinskih upravljača.
Traka u kaseti bila je dovoljna za 20 minuta snimanja, odnosno jedan zaron, a kako bi snimanje pod vodom imalo makar neki smisao, stručnjaci su na aparate postavili halogene sijalice sa usijanim vlaknom od po 1.200 vati punjene jodom i živom. Ovako opremljeni, mali roboti na daljinsko upravljanje obišli su ceo brod: salone obrasle algama, palube, kabine i prošli duž bokova broda.
“Ušli smo u sve prostorije na Titaniku, gde god je bilo moguće provući opremu. Zavirili smo u kabine, videli ležajeve, lavaboe, ogledala. Znali smo ko je u kojoj kabini boravio, i našli smo odeću ovih ljudi, njihove lične stvari. Čak smo obišli i skladište i pregledali teret”, ispričao je reditelj.
Exploring the Deep: The Titanic Expeditions by James Cameron https://t.co/oVDWFZu0wv via @goodreads
— Stormyskies35 (@stormchaserchi1) June 22, 2023
Kameron i ruski naučnici nastavili saradnju i nakon “Titanika”
Zvanična premijera filma “Titanik” održana je 1. novembra 1997. godine na Međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju, a uspeh koji je postigao bio je neverovatan: rekordnih 200 miliona dolara, koliko je uloženo u ovo remek-delo, film je otplatio za samo 25 dana. Ipak, na ovome se saradnja Kamerona i ruskih naučnika nije završila, već naprotiv, samo produbila.
Kameron je naknadno sa ruskim naučnicima snimio još četiri dokumentarna filma: “Duhovi ambisa”, 2001. godine, “Ekspedicija: Bizmark”, 2002, godine, “Poslednje misterije Titanika”, 2005. i naučnopopularni film “Čudesna bića iz dubina”, takođe 2005. godine.
