Na azijskim berzama su u ponedeljak cene akcija naglo pale jer je investitore uznemirio skok cena nafte znatno iznad 110 dolara po barelu, što bi moglo podstaći rast inflacije i naštetiti svetskoj ekonomiji.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija bio je u 6.30 časova u minusu više od 3 odsto.
Pri tome su cene akcija u Šangaju, Hong Kongu, Indiji, Australiji, Japanu i Južnoj Koreji pale između 1,1 i 8 odsto.
Vrtoglavi skok cena nafte
Oštar pad cena akcija posledica je šoka jer su cene nafte jutros skočile više od 25 odsto, što je njihov najveći dnevni skok od 1988. godine.
Na američkom tržištu cena barela nafte oko 6.30 časova iznosila je 116,65 dolara, oko 28 odsto više nego u petak uveče. Cena nafte na londonskom tržištu skočila je, pak, 27 odsto, na 117,55 dolara.
Tako su cene „crnog zlata“ dostigle najviše nivoe od jula 2022. jer je zbog eskalacije krize na Bliskom istoku, nakon napada SAD-a i Izraela na Iran prošle nedelje, onemogućen izvoz nafte kroz Hormuški moreuz, što je primoralo proizvođače u tom području da smanje proizvodnju.
Naime, pošto se nafta ne može izvoziti sa Bliskog istoka, tamošnja skladišta su puna, pa su, između ostalog, Irak i Kuvajt počeli da smanjuju proizvodnju. A to znači pad ponude.
Očekuje se nastavak rata na Bliskom istoku
Osim toga, za novog iranskog vođu imenovan je u nedelju Modžtaba Hamnei, sin nedavno ubijenog ajatolaha Hamneija, što je signal da „tvrdolinijaši“ ostaju čvrsto na vlasti u Teheranu, uprkos ratu sa SAD-om i Izraelom.
Kako nema naznaka prekida rata i kako tankeri ne mogu da prolaze kroz Hormuški zaliv, investitori strahuju da će cene nafte ostati povišene duže nego što se očekivalo.
„Svetska ekonomija zavisi od isporuka nafte i prirodnog gasa sa Bliskog istoka kroz Hormuški moreuz. Kratkoročno očekujemo rast cena nafte prema 120 dolara po barelu, ali će verovatno uslediti pad cena kada se sukob smiri“, piše Brus Kasman, glavni ekonomista u banci JPMorgan, u osvrtu na situaciju na tržištima.
On očekuje da će se cene nafte do sredine godine stabilizovati na približno 80 dolara, što bi moglo smanjiti rast globalne ekonomije za 0,6 procentnih poena na godišnjem nivou, a povećati inflaciju za 1 procentni poen u prvoj polovini ove godine.
Međutim, „širi i dugotrajniji sukob mogao bi podstaći cene nafte znatno iznad 120 dolara po barelu, što bi povećalo rizik od globalne recesije“, piše Kasman.
Naime, povišene cene nafte podstakle bi rast inflacije, a to bi primoralo centralne banke da povećaju kamatne stope, što bi, pak, usporilo rast ekonomija.
Očekuje se pad evropskih berzi i Volstrita
Zbog svega toga, rano jutros je južnokorejski indeks Kospi potonuo više od 8 odsto, pa je na berzi neko vreme bilo obustavljeno trgovanje.
Oštro su pale i sve ostale azijske berze, a očekuje se i pad ostalih najvećih svetskih berzi jer su terminski indeksi u dubokom minusu.
Tako su u 6.30 časova terminski Eurostoxx 50 indeks vodećih evropskih akcija i nemački DAX bili u minusu više od 3 odsto, a britanski FTSE oko 1,7 odsto.
Na Volstritu se u ponedeljak takođe očekuje oštar pad, s obzirom na to da je terminski Dow Jones indeks trenutno u minusu više od 1.000 poena ili 2,3 odsto. Terminski S&P 500 i Nasdaq indeks takođe su u gubitku više od 2 odsto.
Dolar znatno ojačao
Na valutnim tržištima dolar je prema korpi valuta znatno ojačao jer investitori traže sigurnije utočište za kapital, s obzirom na oštar pad tržišta akcija.
Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, jutros se kreće oko 99,55 poena, dok je u petak uveče iznosio 98,85 poena.
Pri tome je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao sa 157,80 na 158,80 jena.
Američka valuta ojačala je i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,1525 dolara, dok je u petak uveče iznosila 1,1618 dolara.
