Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman (MBS) u četvrtak je dvaput telefonom razgovarao sa Donaldom Trampom, moleći ga da pokrene napade na hutiste čije su jedinice blizu osvajanja strateški važnih položaja na Crvenom moru. Tramp je to odbio, iako Iran već ometa pomorski saobraćaj kroz Hormuški tesnac, i kontrola hutista nad tesnacem Bab el-Mandebom mogla bi iranskom režimu dati snažnu novu polugu pritiska na SAD i njegove saveznike u Zalivu.
U četvrtak, 10. septembra, hutisti su probili odbranu legalne jemenske vlade i okupirali gotovo celu tamošnju obalu Crvenog mora, dramatično povećavajući svoju kontrolu nad tesnacem Bab el-Mandeb. Njihove trupe zauzele su važnu luku Moka i sada napreduju prema jugu i obali Adenskog zaliva, predstavljajući pretnju Adenu, drugom najvećem gradu u Jemenu.
Tržište je već reagovalo naglim skokom cena nafte, koja je prvi put od maja premašila 100 dolara po barelu za sirovu naftu Brent. Posebno je ugrožen saudijski režim jer tim koridorom izvoze naftu, a sada to područje kontrolišu njihovi smrtni neprijatelji.
Saudijci napadaju hutiste već punih dvanaest godina, ali ne samo da ih nisu uništili, nego se pokazalo koliko su vojno nesposobni, uprkos gomili vrhunskog oružja koje kupuju od Amerike. Od kraja 2025. Jemen je de fakto podeljen na četiri dela.
Istočnu pustinjsku regiju kontroliše međunarodno priznata sunitska vlada Jemena, a podržava je Saudijska Arabija. Sever i zapad zemlje kontrolišu hutisti, koje podržava Iran, dok je južne regije, uključujući Aden, držalo takozvano Južno prelazno veće, koje se zalaže za stvaranje nezavisne države Južni Jemen, a iza sebe su imali Ujedinjene Arapske Emirate.
Osim toga, mali deo zapadne obale, stisnut između teritorije hutista i južnjaka, držale su snage Nacionalnog otpora pod komandom Tarika Saleha, koje su imale određenu autonomiju. Budući da ne vole Hute, pomagali su im Saudijci i jemenska vlada.
Upravo na ovom području sada se odvija ofanziva hutista. Početkom 2026. godine, snage vladinog Predsedničkog veća uspele su da poraze separatiste, potpuno ponovo zauzevši teritorije koje su kontrolisali na jugu zemlje. Saudijska Arabija se umešala u sukob, bombardujući južne položaje i luke preko kojih su Ujedinjeni Arapski Emirati snabdevali trupe Južnog prelaznog veća municijom i opremom.
Saudijska Arabija i Emirati našli su se na ivici direktnog vojnog sukoba, koju Empiraćani nisu hteli da pređu, pa su prekinuli podršku separatistima i povukli svoje trupe. U januaru su vladine snage pokrenule protivofanzivu i već 9. januara ušle u Aden. Rukovodstvo Južnog prelaznog veća pobeglo je u Emirate, gde je objavilo svoje raspuštanje, tako da je ceo južni Jemen došao pod kontrolu vlade.
Kontrola je, međutim, bila uslovna i uglavnom formalna jer je većina stanovništva južnog Jemena i dalje podržavala separatističke ideje, a odanost terenskih komandanata, koji su u roku od nekoliko dana prešli u Predsedničko veće, bila je vrlo upitna.
Sukob između Saudijske Arabije i hutista ponovo je eskalirao u julu, kada su potonji proglasili pomorski embargo Saudijskoj Arabiji te zaredali s napadima na saudijske aerodrome, tankere i naftnu infrastrukturu, a Saudijci sprečili iranski avion, koji je prevozio hutske komandante s sahrane bivšem iranskom vrhovnom vođi Aliju Hameneiju, da sleti u Sanu. Hutisti su ove nedelje iznenada pokrenuli glavni napad prema zapadu, u smeru luke Moki, lako su probili front i počeli brzo da napreduju dublje u neprijateljsku teritoriju. Prema izveštajima sa terena, nakon Moke zauzeli su i ostrvo Majun te time završili preuzimanje kontrole nad strateškim tesnacem Bab el-Mandeb, a stigli su i do drugog najvažnijeg obalskog grada, Dhubaba. Medijski izveštaji ukazuju na to da su snage Nacionalnog otpora razbijene i Muhamed al-Buhaiti, član političkog rukovodstva hutista, objavio je videosnimak kolona njihovih boraca koji se predaju.
Pored toga, Saudijska Arabija ne može svojim saveznicima da pruži odgovarajuću vazdušnu podršku jer su značajne snage raspoređene kako bi zaštitile sopstvene vojne i civilne ciljeve od raketnih napada i napada bespilotnih letelica hutista. Oni, pak, sa druge strane, mogu da računaju na Iran, i već postoje izveštaji o prisustvu brojnih iranskih vojnih savetnika, a iranska tehnička i tehnološka pomoć značajno je ojačala hutističku vojsku.
Pokret Ansar Alah, koji se do nedavno sastojao prvenstveno od visoko mobilne pešadije u kamionetima, sada ima sofisticirane snage bespilotnih letelica, značajan arsenal balističkih i krstarećih raketa, dok vladine snage, spremne za borbu protiv “bivših” hutista, nisu sposobne za rat sa takvim neprijateljem.
Ostaje otvoreno pitanje: hoće li Turska i Pakistan, koji su nedavno sklopili vojni savez sa Saudijskom Arabijom, priskočiti u pomoć toj zemlji, omogućavajući međusobnu vojnu podršku. Zasad nije bilo naznaka o tom pitanju, osim pakistanskog komentara da to zasad nije na dnevnom redu. A ni Tramp neće, bar trenutno.
