Ove godine smo uvezli 5,6% manje automobila u odnosu na isti period prošle godine. Pad uvoza i kuopvine polovnjaka kontinuiran je još od 2020. godine i perioda pandemije.
“Najveća potražnja je i dalje za dizelašima, a prosečna starost automobila u Srbiji je 17 godina i četiri meseca”, kaže za “Jutro na Blic” Dejan Cavnić, sa portala “Moj auto”.
Cavnić navodi i da je u prvih šest meseci ove godine uvezeno 64.521 vozilo, što je za 5,6% manje u odnosu na isti period prošle godine. Automobili se standrardno uvoze iz Švajcarske, Nemačke, Austrije i Italije.
Najveća potražnja je i dalje za dizelašima, a kada je u pitanju kubikaža, primetan je trend opadanja kupivine automobila sa najmanjom kubikažom.
“Da krenemo prvo od tipa goriva. To je ono što kupca najviše interesuje. Skoro nekih 64% uvezenih vozila je sa dizel motorom. Nekih 29% su benzinci. Ostalih 7% su ostali tipovi goriva, među kojima ima i hibrida. Što se tiče kubikaže vozila, najzastupljenije su ta neka srednja kubikaža, znači tu između 1,000 i 2,000 kubika. Ono što je primećeno kao neki tren jeste jedan značajniji pad uvoza automobila sa najmanjom kubikažom, ispod 1,000 kubika, pogotovo benzinaca”, kaže Cavnić.
Sa druge strane, primećen je i porast potražnje za automobilima sa kubikažom preko 3.000, što govori o rastućem raslojavanju društva, primećuje on.
Šta je sa kilometražom od preko 180.000?
Upitan da prokomentariše šta je sa uvozom polovnih automobila u kome svaki 10 automobil ima podatak da je prešao između 180 i 200 hiljada kilometara, Cavnić navodi da je važno obratiti pažnju na te podatke, jer neretko mogu biti prevara.
“Postoje sajtovi preko kojih može da se proveri verodostojnost kilometraže. Takođe, dobar signal da je originalna kilometraža je uredno vođena servisna knjižica. Vozila koja su iz uvoza, koja od početka do kraja imaju servisnu dokumentaciju, to je jedan garant da je kilometraža originalna. Nažalost, nije redak slučaj da se kilometraža vraća”, kaže Cavnić.
Subvencije za električna vozila
“Prodaja novih vozila beleži rast od nekih 12 procenata u odnosu na prošlu godinu. To je nekih 9.400 prodatih automobila više. Udeo hibrida je porastao sa 17 na 21,8%. To je jedan značajniji broj, a u kojoj meri to može uticati na tržište polovnih automobila ostaje da vidimo”, kaže Cavnić.
Kada su u pitanju subvencije, država daje i znatna sredstva kada je reciklaža automobila u pitanju, posebno kada su u pitanju motori euro 1, 2 i 3. Subvencije se kreću od 2.100 do 2.900 evra, u zavisnosti od toga koji je model u pitanju, a Cavnić ističe da postoji šansa da se zabrani uvoz automobila sa Euro 3 i 4 motorima.
“Ono što bi tu moglo da bude interesantno je da najava uredbe da se zabrani uvoz automobila sa Euro 3 i Euro 4 motorima. Znači, Euro 5 bi bila neka minimalna norma i tu bi vlasnici pre svega vozila sa Euro 3 motorima mogli da se odluče za kupovinu vozila sa Euro 5 motorima. Što bi moglo da pogura prodaju polovnih vozila Euro 5 i Euro 6 motorima. Kada bi se to nekako sinhronizovalo mislim da bi dala dobar rezultat”, kaže Cavnić.
Srpski automobil star u proseku 17 godina i 4 meseca
“Jedan prosečan srpski automobil je izašao iz fabrike u junu 2006. godine,star je 17 godina i četiri meseca”, kaže Cavnić za “Blic” Tv. Prilikom kupovine automobila važno je obratiti pažnju na servisnu istoriju i opšte stanje vozila, napominje stručnjak za automobile.
