28. Septembra 2023.

Slučaj Jaroslava Hunke razotkriva višedecenijsku politiku Kanade prema nacizmu

Otava je posle Drugog svetskog rata naturalizovala brojne ukrajinske nacističke kolaboracioniste i pretvorila ih u sopstveno oružje protiv komunizma. Posle “Evromajdana” kanadska vojska je obučavala pripadnike “Azova”.

Slaveći dobrovoljca SS divizije “Galicija” Jaroslava Hunku kao “heroja”, kanadska Liberalna partija je razotkrila dugogodišnju politiku Kanade, koja je obučavala naciste u Ukrajini i svojevremeno poželela dobrodošlicu hiljadama nacističkih SS veterana, prenosi sajt “Grejzon”.

U proleće 1943. Hunka je bio dobrovoljac SS divizije “Galicija”. Njegovu jedinicu je tada posetio glavni izvršilac genocidne politike nacističke Nemačke Hajnrih Himler.

Osamdeset godina kasnije predsednik kanadskog parlamenta Entoni Rota je pozvao Hunku na prijem organizovan za Vladimira Zelenskog, gde je ukrajinski predsednik zahtevao više oružja za rat protiv Rusije.

“Danas u sali imamo ukrajinskog ratnog veterana iz Drugog svetskog rata, koji se borio za nezavisnost Ukrajine protiv Rusa i koji nastavlja da u svojoj 98. godini podržava ukrajinsku borbu”, izjavio je 22. septembra Rota tokom zasedanja parlamenta u Otavi.

“Njegovo ime je Jaroslav Hunka. On je ukrajinski heroj i heroj Kanade, i treba da mu zahvalimo za njegovu službu”, dodao je Rota.

Veliki nacionalni skandal

Premijer Džastin Trudo, Zelenski, zamenica premijera Kristija Frilend, načelnik kanadskog generalštaba Vejn Er i lideri svih kanadskih partija ustali su da aplaudiraju bivšem esesovcu Hunki.

Tek tada je otkriveno da je Hunka bio saradnik nacista. Kanadski lideri su pokušali da tu činjenicu sakriju, ali osude su stigle i od Kanadske jevrejske organizacije.

Tako je izbio veliki nacionalni skandal, koji se smesta pojavio na naslovnim stranicama novina. U međuvremenu poljski ministar je zatražio da se Hunka izruči Poljskoj.

Liberalna partija je saopštila da je čitava afera “slučajna greška”. Poslanica te stranke je pozvala kolege da “izbegnu politizovanje incidenta”. Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli naterala je Rotu da podnese ostavku i tako ga pretvorila u žrtvenog jarca politike svoje partije.

Trudo je ukazao da je ovaj “duboko sramotan” događaj posledica “ruske propagande”.

Sigurno je da ovaj incident nije nikakav gaf. Pre nego što su kanadska vlada i vojni vrh počeli da slave Hunku, pružali su diplomatsku podršku fašističkim huliganima koji su se borili za uspostavljanje nacionalističke vlade u Kijevu i nadgledali obuku ukrajinskih vojnih formacija, poput “Azova”, koji otvoreno veličaju nacizam.

Proslavljanje Hunke u Otavi potpuno je razotkrilo politiku Kanade posle Drugog svetskog rata. Kanada je naturalizovala poznate ukrajinske nacističke kolaboracioniste i pretvorila ih u sopstveno oružje protiv komunizma.

Posleratni imigracioni talas uključivao je dedu zamenice premijera Kristije Frilend koji je bio jedan od najbližih Hitlerovih ukrajinskih propagandista u Poljskoj okupiranoj od nacista.

Zamenica premijera Kanade Frilend je unuka je jednog od vodećih ukrajinskih pristalica nemačkog nacizma.

Od podrške nacističkim veteranima do obuke pripadnika “Azova”

Posle rata kanadska liberalna vlada klasifikovala je na hiljade jevrejskih izbeglica iz Evrope kao “neprijateljske strance” i držala ih u mreži logora, ograđenih bodljikavom žicom, plašeći se da će oni “zaraziti zemlju komunizmom”. Ipak, u isto vreme, Otava je hiljadama ukrajinskih nacističkih veterana omogućila da brzo steknu državljanstvo.

Jaroslav Hunka je bio samo deo talasa ukrajinskih nacističkih veterana koje je prihvatila Kanada. Među njima je bio i Majkl Čomjak, već pomenuti deda zamenice premijerke Frilend. Tokom svoje karijere novinarke i diplomate Frilendova je mnogo puta veličala nacističke saradnike i intenzivno se bavila antiruskom propagandom.

Za vreme nacističke nemačke okupacije Poljske, Čomjak je uređivao antisemitsku publikaciju “Krakivski visti” (Krakovske vesti), koja je veličala nacističku invaziju na Sovjetski Savez.

Nakon njegove smrti 1984. Čomjakova unuka Kristija Frilend nastavila je da korača dedinim stopama kao saradnik raznih ukrajinskih nacionalističkih publikacija. Bila je jedan od prvih saradnika “Enciklopedije Ukrajine”, koja je štampala zapise o nacističkim kolaboracionistima, poput Stepana Bandere, nazivajući ga “revolucionarom”.

Kada je Frilendova 2013. godine ušla u kanadski parlament, smesta je počela sa agitacijom za promenu režima u Rusiji. Koristeći svoje novinarske veze, objavljivala je tekstove u medijima kao što je “Njujork tajms”, pozivajući na podršku “Revoluciji dostojanstva” Ukrajine, koja je dovela do nasilnog uklanjanja demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča.

Zvanična kanadska podrška neonacističkim militantima u Ukrajini intenzivirala se 2015, nakon izbora Džastina Trudoa za premijera. U novembru 2017. kanadska vojska i Ministarstvo odbrane SAD poslali su nekoliko oficira u Kijev, kako bi obučavali ukrajinski bataljon “Azov”.

“Azov” je u to vreme kontrolisao Andrej Bilecki, samoproglašeni “beli vođa”, koji je izjavio da je “istorijska misija ukrajinske nacije u ovom kritičnom trenutku da predvodi bele rase sveta u poslednji krstaški rat za njihov opstanak… krstaški rat protiv podljudi koje predvode Semiti”.

Današnja Otava kao leglo nacizma

Nakon što je u januaru 2017. imenovana na mesto ministra spoljnih poslova, sa koga se zalagala za uvođenje sankcija Rusiji i isporuke oružja Ukrajini, uloga njenog dede kao nacističkog propagandiste u okupiranoj Poljskoj postala je predmet niza izveštaja u alternativnim elektronskim medijima.

Trudoova vlada je odgovorila optužujući Rusiju da vodi sajber kampanju.

Među prvima koji su razotkrili kolaboracionizam dede Frilendove bio je “Konzortijum njuz”, nezavisna medijska organizacija sa sedištem u SAD. Frilendova je, međutim, nastavila s lažima, negirajući da je njen deda bio saradnik nacista.

Kada su kanadski mediji tim povodom citirali nekoliko ruskih diplomata, Frilendova je naredila njihovu deportaciju, optužujući ih da koriste svoj diplomatski status “kako bi se mešali u našu demokratiju”.

“Frilendova je više od dve decenije znala da je njen deda bio glavni urednik nacističkih novina u okupiranoj Poljskoj, koje su klevetale Jevreje tokom Drugog svetskog rata”, napisao je kanadski “Glob end mejl”.

Zahvaljujući decenijama zvaničnih osuda Holokausta na Zapadu, od građana se tražilo da “nikada ne zaborave” nacističke zločine. To je postala zvezda vodilja liberalne demokratije. U današnjoj Kanadi, zaključuje “Grejzoun”, ovo se tretira kao nešto što potkopava karijere i uništava ratne napore Zapada u Ukrajini.

Podijeli vijest na:

Pretplata
Obavijesti o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregledaj sve komentare