Pogon na sva četiri točka jedna je od stavki koju kupci rado vide na spisku opreme, naročito u krajevima gde sneg nije svakodnevna pojava, ali se dovoljno često javlja da oteža vožnju.
Logika je jednostavna: ako automobil može da prenese snagu na sva četiri točka umesto samo na dva, trebalo bi da ima bolje prianjanje i veću sigurnost na klizavoj podlozi. Međutim, tu nastaje i najveća zabuna, jer AWD i 4WD sistemi nisu isto, iako ih marketing često predstavlja kao veoma slična rešenja.
Šta je AWD?
AWD sistem danas je mnogo rasprostranjeniji. Nalazi se u SUV modelima, krosoverima, limuzinama, sportskim automobilima, hibridima i električnim vozilima. Njegova osnovna namena nije savladavanje teškog terena, već poboljšanje stabilnosti i trakcije na asfaltu i lošijim podlogama.
Kod većine modernih automobila, AWD radi potpuno automatski. Vozač ne mora ništa da uključuje, već elektronika sama procenjuje kada treba da pošalje deo obrtnog momenta na drugu osovinu, prenosi Jutarnji list.
Najčešći su sistemi sa automatskim uključivanjem druge osovine. U normalnim uslovima vozilo koristi samo prednji ili zadnji pogon, a kada senzori registruju proklizavanje, druga osovina se uključuje gotovo neprimetno.
Postoje i stalni AWD sistemi, kakvi su karakteristični za Subaru ili pojedine Audi modele. Oni konstantno raspoređuju snagu između obe osovine preko centralnog diferencijala. Takvo rešenje donosi bolje ponašanje na snegu, makadamu i lošim putevima, ali obično povećava potrošnju goriva.
Sve češći su i hibridni AWD sistemi. Kod njih jednu osovinu pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a drugu elektromotor. Takva konstrukcija je jednostavnija, jeftinija i efikasnija.
Pravi terenac traži pravi 4×4
Klasični 4WD ili 4×4 pogon pripada potpuno drugoj kategoriji vozila – namenjen je ozbiljnim terencima i pikap modelima.
Ključna razlika je u tome što 4WD koristi reduktor i razvodnu kutiju, a prednja i zadnja osovina često su mehanički povezane. To je odlično na blatu, kamenju, dubokom snegu i strmim usponima, ali može predstavljati problem na suvom asfaltu.
Ako se takav sistem koristi na podlozi sa dobrim prianjanjem, dolazi do dodatnog naprezanja prenosa, ubrzanog trošenja guma i mogućih kvarova pogonskog sklopa.
Tipični predstavnici su Mercedes-Benz G-Klasa, Ford Ranger, Jeep Wrangler, Ineos Grenadier, Toyota Land Cruiser, Land Rover Defender i Suzuki Jimny.
Za razliku od AWD sistema koji sve radi samostalno, 4WD zahteva aktivno uključivanje od strane vozača.
Najčešće se koriste režimi:
- 2H – pogon na jednu osovinu
- 4H – pogon na sva četiri točka za klizave podloge i veće brzine
- 4L – redukovani prenos za veoma težak teren
- Gume su često važnije od samog pogona
Šta je zaključak?
Pogon na sva četiri točka pomaže pri kretanju i ubrzavanju, ali ne može da pobedi zakone fizike. AWD neće skratiti zaustavni put, neće nadoknaditi loše gume niti ispraviti preveliku brzinu u krivini.
U mnogim zimskim uslovima automobil sa prednjim pogonom i kvalitetnim zimskim gumama može biti bezbedniji od AWD vozila na lošim univerzalnim pneumaticima.
Zato je za većinu vozača AWD logičniji izbor za svakodnevnu upotrebu, dok je klasični 4WD namenjen onima koji redovno voze van asfalta, po blatu, kamenjaru ili dubokom snegu.
B92.
