Sladoled je sigurno dobra ideja kada vam se jede nešto što je slatko, ukusno i može da vas rashladi, ali poznato je i da je on takođe pun šećera, kalorija, a ponekad i veštačkih aditiva, tako da je ovo sigurno nešto što ne bi trebalo da jedete svaki dan. Ipak, da li je svaki sladoled zaista toliko loš? Ako biste ga često jeli, da li bi stvarno uništio vaše zdravlje ili je ipak poslastica u kojoj možete da uživate bez griže savesti?
Sladoled je kalorična hrana, obično sa visokim sadržajem šećera i masti, u povremeno uživa svako od nas. Na tržištu postoji mnogo brednova i vrsta sladoleda, sa mnogo različitih nutritivnih profila, tako da je uvek preporučljivo da čitate etikete kada birate koji da uzmete.
Ipak, iznova se postavlja pitanje: Da li je sladoled dobar ili loš za nas? Prema stručnjacima, odgovor nije toliko jednostavan, ali srećom, da li dobijate koristi od sladoleda ili ne većinom zavisi od vas.
Generalno, jedna porcija od dve trećine šolje sladoleda od vanile sadrži 32 grama šećera i 13 grama zasićenih masti. Preporučena dnevna granica za unos šećera, prema Američkom udruženju za srce, nije više od 36 grama za muškarce i 25 grama za žene. A što se tiče zasićenih masti , ne preporučuje se više od 13 grama svakoga dana za nekoga ko konzumira oko 2.000 kalorija dnevno. Dakle, jedna porcija sladoleda u velikoj meri zauzima celodnevnu vrednost šećera i zasićenih masti.
Ipak, to ne mora uvek biti razlog da se u potpunosti izbaci ili znatno smanjuje količina sladoleda iz ishrane.
Prednosti sladoleda
“Ako vam je ishrana inače zdrava, kugla sladoleda svake večeri verovatno neće uništiti vaše zdravlje”, rekla je za “Hafington post” Edvina Klark, registrovani dijetetičar. “Štaviše, sladoled je izvor kalcijuma, magnezijuma i vitamina B12, i često pruža uživanje i nostalgiju, što je važna funkcija hrane.
Pored toga, proteini i masti koji se nalaze u sladoledu mogu pomoći u usporavanju apsorpcije šećera, što je bolje za kontrolisanje nivoa šećera u krvi (za razliku od konzumiranja nečega poput gumenih medvedića, koji su gotovo isključivo puni šećera).
Takođe, kada jedete sladoled, dobijate malo proteina i kalcijuma. Mleko i pavlaka su dobar izvor vitamina A, esencijalnog hranljivog materija za unapređenje zdravlja očiju i podršku imunološkoj funkciji.
Ovi mlečni proizvodi takođe obezbeđuju holin, koji igra vitalnu ulogu u ranom razvoju mozga i metabolizmu. Veći sadržaj masti u sladoledu takođe može dovesti do povećane sitosti u poređenju sa drugim poslasticama, koje su uglavnom bogate šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima. (Naravno, sve ovo zavisi od sadržaja masti i mlečnih proizvoda u sladoledu koji odaberete.)
Da li su sladoledi bez mleka bolja opcija
Sladoledi bez mleka i dalje obično sadrže mnogo šećera i masti. Jedna stvar koju treba napomenuti je da se puno dodatnih sastojaka može dodati verzijama bez mleka, da bi se poboljšao ukus. Neki mogu da sadrže više veštačkih zaslađivača, šećerne alkohole, konzervanse, zgušnjivače i dodatne aditive.
Dakle, nije garantovano da će sladoled bez mleka biti zdravija opcija, ali većina ovoga zavisi od nutritivnih profila svakog zasebnog brenda.
Veličina je bitna
Bilo da odaberete sladoled sa ili bez mleka, stručnjaci naglašavaju da, ako ćete ga jesti često (a možda čak i svaki dan), najvažnija stvar na koju treba voditi računa je veličina porcije.
Jedna porcija, što je uglavnom polovina šolje, uglavnom je dnevni maksimum koji većina dijetetičara preporučuje.
Takođe je važno da obratite pažnju na svoju ishranu u celini. Ako konzumirate mnogo šećera tokom dana, dodavanje sladoleda u svakodnevni meni verovatno nije najbolja ideja, ali ako vam je unos šećera nizak, onda uživanje u porciji sladoleda može biti zadovoljstvo koje ne narušava zdravlje.
