Tlo ispod vaših nogu nije mirno. Ono pulsira i vrvi od užurbane aktivnosti, a veliki deo toga pokreće partnerstvo između biljaka i gljiva koje traje najmanje 450 miliona godina.
To je mikorizna mreža – ogroman sistem gljivičnih niti povezanih u uzajamnu razmenu sa biljnim svetom koji prekriva našu planetu, prenoseći hranljive materije iz zemljišta i zauzvrat dobijajući ugljenik nastao fotosintezom biljaka.
Ta mreža je ogromna i od presudnog značaja. Oko 70 odsto svih biljnih vrsta oslanja se na mikoriznu simbiozu.
Sada su naučnici, po prvi put, sastavili globalnu mapu ove skrivene infrastrukture, otkrivajući podzemnu mrežu niti arbuskularnih mikoriznih gljiva (AM) koja se, prema procenama, prostire kroz Zemljino tlo u dužini od 110 kvadriliona kilometara.
To je dovoljno da se rastojanje između Zemlje i Sunca od 150 miliona kilometara pređe gotovo milijardu puta.
“Teško je preuveličati značaj i veličinu ovih gljiva. U samo jednoj kašičici zemlje može se nalaziti i do 10 metara mikorizne mreže“, rekao je evolucioni ekolog Džastin Stjuart iz Društva za zaštitu podzemnih mreža (SPUN) i Slobodnog univerziteta u Amsterdamu.
Gljivične mreže sastoje se od podzemnih niti nazvanih hife koje se pružaju ispod površine tla u šumama i drugim biljnim zajednicama, a često su ključne za njihov opstanak, prenosi ScienceAlert.
One prenose hranljive materije poput fosfora, kao i vodu koja je često van domašaja korena biljaka, dok zauzvrat dobijaju ugljenik od biljaka.
To čini ovu “šumsku svetsku mrežu” (wood wide web) sastavnim delom globalnog ciklusa ugljenika. Međutim, teško je proceniti koliku tačno ulogu ima ako ne znamo kolika je sama mreža.
Rad Džastina Stjuarta i njegovih kolega predstavljao je ambiciozan pokušaj da se to otkrije. Oni su prikupili podatke iz 322 studije koje su obuhvatile više od 16.000 uzoraka zemljišta iz devet različitih svetskih bioma.
Te studije sadržale su više od 4.000 merenja gustine AM hifa, što je istraživačima omogućilo da identifikuju obrasce uslova u kojima se ove mreže najčešće pojavljuju.
Zatim su koristili mašinsko učenje kako bi predvideli gustinu neistraženih AM mreža širom sveta, a robotsko snimanje za merenje debljine više od 300.000 živih gljivičnih niti, što im je omogućilo da dužinu mreže pretvore u procenu biomase.
Rezultati su bili ogromni.
“Prema našim saznanjima, prvi put smo pružili globalnu procenu gustine AM hifa, predviđajući postojanje 110 kvadriliona kilometara AM hifa u gornjih 15 centimetara Zemljinog zemljišta“, napisali su istraživači u radu.
Procenjuje se da bi ta mreža težila oko 300 miliona tona – četiri do šest puta više od ukupne biomase svih živih ljudi – i služila kao putanja kojom se svake godine iz biljaka u podzemne ekosisteme prenosi ugljenik ekvivalentan približno četiri milijarde tona ugljen-dioksida.
Međutim, najveće iznenađenje bilo je mesto na kojem su ove mreže najgušće.
Umesto da budu najizraženije u tropskim kišnim šumama, najveće gustine pronađene su na travnjacima, prerijama, stepama i močvarnim područjima. Procenjuje se da je oko 40 odsto ukupne svetske biomase AM gljiva koncentrisano upravo na tim lokacijama.
Istraživači veruju da je razlog to što zeljaste biljke, poput trava, usmeravaju više ugljenika ka mikoriznim gljivama nego drvenaste biljke.
Zabrinjavajući nalaz jeste da je gustina gljivičnih mreža u proseku bila 47 odsto manja na obrađenim poljoprivrednim površinama. To je verovatno povezano sa upotrebom đubriva poput fosfora i azota, kao i fungicida i poljoprivrednih praksi koje ograničavaju prisustvo gljiva.
Dugoročne posledice mogle bi biti smanjena sposobnost zemljišta da skladišti ugljenik i prenosi hranljive materije.
Ipak, mnogo toga još ne znamo.
Veliki delovi sveta i dalje su slabo istraženi, uključujući pustinje, tropske šume i tundre.
Pored toga, većina merenja potiče iz najplićih slojeva zemljišta, što znači da o dubljim slojevima znamo veoma malo.
Zbog toga je teško proceniti koliki deo podzemne mreže tek treba da bude otkriven, a važno je napomenuti da još mnogo toga ne razumemo o ovoj “šumskoj svetskoj mreži”.
Ipak, ovaj projekat predstavlja najpotpuniju mapu do sada – osvetljavajući skrivene aktivnosti u tami ispod naših nogu i pokazujući koliko još imamo da naučimo.
“Mikorizne gljive oblikuju život na Zemlji stotinama miliona godina, ali i dalje premalo razumemo kako je infrastruktura ovih živih transportnih sistema raspoređena širom planete. Ova studija predstavlja uzbudljiv korak ka razumevanju načina na koji funkcioniše ovaj planetarni cirkulatorni sistem i ukazuje na načine kako možemo bolje sarađivati sa gljivama kako bismo pomogli u rešavanju mnogih izazova našeg vremena, od bezbednosti hrane do klimatskih promena“, rekao je mikolog Merlin Šeldrejk iz organizacije SPUN i Slobodnog univerziteta u Amsterdamu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu “Science”.
Foto: Ilistracija
Izvor. 021
