Afera navodnog masovnog trovanja u Hrvatskoj se, čini se, privodi kraju.
Proizvodi Koka-Kole se vraćaju na police trgovačkih lanaca, a Dijana Kladar, advokat u Udruženju Potrošač smatra da građani nisu dobijali pravovremene i umirujuće informacije, dok su istovremeno bili bombardovani uznemirujućim dezinformacijama putem društvenih mreža.
“Nismo navikli na ovakve situacije. Imali smo pre par godina, ako se sećate trovanja salmonelom i jajima, identičnu situaciju. Uvek je to jedan slučaj, izolovani i kompanije se ograđuju, govore da nisu krive. Rekla bih, iz prakse, da neke stvari ne funkcionišu”, rekla je Kladar za zagrebačku N1.
Ako je, kaže, u maju mesecu postojao identičan slučaj, postavlje se pitanje da li su inspekcije bile u pojačanoj kontroli, bilo kafićima ili proizvođačima.
“Imam osećaj da se uvek navodi izolovani slučaj, što može biti, ali pitanje je kako se to može dogoditi. Jasno je da ljudski faktor nije isključen, ali kod nas ne postoje temeljne kontrole. Imamo manjak državnih inspektora i često su zaokupljeni stvarima koje su manje bitne pa nemaju vremena za službenu dužnost, kao nenajavljeni dolasci u provere trgovaca, bolnica… Mislim da se ovo ne bi događalo da nemamo manjak inspektora”, navela je ona.
Na konstataciju da iako na kraju nije bilo stvarne opasnosti, 45 ljudi se javilo s problemima, a struka je utvrdila da je u pitanju bila psiha, Kladar kaže: “Teško je utvrditi da li je to moguće, ali činjenica je da imamo nekoliko slučajeva. Da li se u drugim slučajevima radi o trovanju ili psihi, treba utvrditi. Iz mog iskustva, uvek je tako, svi peru ruke i niko nije kriv, ali problem postoji. Zato je važna brzina, kako bi se pronašli dokazi. U slučaju sa salmonelom i jajima, sva su jaja uništena pa se nije moglo otkriti gde je bio problem. Nešto ne funkcioniše i o tome se govori godinama”.
Pojašnjava da se može čuti u javnosti priča da neki kauč ili automobil nisu ispravni, ali ne i da neka hrana ili piće nisu sigurni i ispravni.
“A na tom području vlada veliki haos jer ljudi ne znaju o tome ništa. Na primer, ne uzimaju račune. Bez njih se ne može dokazati da ste nešto kupili. Ljudi moraju postati svesni novog doba, gde je uzimanje računa jako važno. Očito da u našim trgovinama i kafićima, gde bi trebalo da se osećamo sigurno, postoje neke nepravilnosti. Zašto, to treba istražiti”, kaže Kladar.
Naglašavajući obavezno uzimanje računa pri kupovini, Kladar kaže da je ovaj problem najviše prisutan ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, gde postoji sistem samokontrole i gde vlada određeno poverenje.
“Očito je da imamo neke afere i da samokontrola ne funkcioniše najbolje pa definitivno treba postaviti pitanje treba li inspekcija pojačati nadzore. Rekla bih da”, kaže Kladar.
Na pitanje koja prava ima osoba koja je nakon konzumiranja zatrovanog pića završila u bolnici, Kladar kaže da on najpre mora da dokaže gde je popio spornu tečnost.
“To može računom ili, ako nema račun, putem svedoka koji su bili u kafiću. Ako mu je pozlilo na licu mesta, postoje svedoci. Važno je da oštećeni stupi u kontakt s njima. Ako je bio sam, teško će išta dokazati. Treba videti i postoje li snimci iz objekta. Veštak je ključan u ovoj priči, kako bi se doznalo šta se dogodilo. Definitivno znamo da je tamo nešto bilo, a sud će morati da zaključiti odakle je došla sporna tečnost”, zaključila je Kladar.
