Korupcijski skandal “Katar-gejt” decembra prošle godine ozbiljno je narušio ugled i integritet Evropskog parlamenta.
Poslanici otada pokušavaju da ograniče štetu i bolje zaštite demokratiju od korupcije.
To zahteva i uvođenje novih pravila, rekla je zamenica šefa poslaničke grupe socijaldemokrata Gabi Bišof: “Transparentnost je preduslov za demokratiju. Zbog toga mnoge građanke i građani s pravom zahtevaju više. Moj izveštaj o promeni poslovnika predlaže nova pravila, a to se odnosi na način na koji radimo u ovoj kući.”
Navesti sporedne delatnosti i sukobe interesa
Tokom proteklih šest meseci, ta poslanica iz Berlina igrala je vodeću ulogu u prevođenju u konkretna pravila okvirnog plana od 14 tačaka predsednice parlamenta Roberte Metsole. To bi Evropskom parlamentu trebalo da donese veći stepen transparentnosti i integriteta.
Jedan od ciljeva glasi: “Stvorićemo potpunu transparentnost kada je reč o sporednim poslovima ako time poslanici zarađuju više od 5.000 evra godišnje. Mišljenja smo da biti evroparlamentarac nije honorarni posao. I svako ko ima neku drugi izvor prihoda ubuduće mora to transparentno da objavi – u ukupnom godišnjem iznosu”.
Zato bi trebalo ojačati definiciju „sukoba interesa“. Osim finansijskih, tu su i privatni interesi – recimo u vezi s porodičnim vezama. Obavezujuće izjave o sukobu interesa moraju se dati unapred, pogotovo ako poslanik teži nekom određenom položaju u parlamentu, na primer da postane potpredsednik ili predsednik nekog od odbora.
“Sloboda mandata je veoma, veoma važna”
Ubuduće bi trebalo da postoji dokumentacija o tome kako su zainteresovane strane bile uključene u zakonodavni proces. To bi trebalo odmah na početku da bude potkrepljeno kompletnom dokumentacijom o svim sastancima poslanika.
Za poslaničku grupu Evropske narodne partije (EPP) to je, međutim, previše. Ona je zato podnela nekoliko amandmana. Danijel Kaspari, šef poslaničke grupe CDU/CSU u Evropskom parlamentu, objašnjava: “Sloboda mandata nam je veoma, veoma važna. Drugim rečima, građani imaju pravo da njihov poslanik može slobodno da radi. I zabrinuti smo zbog toga što smatramo da nam se nameću ograničenja koja uopšte ne bi sprečila nešto slično slučaju Kaili.”
Da li su kritičari režima u opasnosti?
Nova pravila konkretan su odgovor na slučaj Eve Kaili, bivše potpredsednice Evropskog parlamenta i članice poslaničke grupe socijaldemokrata, odgovara poslanica SPD Bišof: “Detaljno smo analizirali slabe tačke. Susreti s predstavnicima trećih zemalja ranije nisu morali da budu transparentni. To je ono što ćemo sada morati da uradimo. To stvarno zatvara slabu tačku.”
Ali Kasparijeva zabrinutost mnogo je dublja: “Ako, na primer, u budućnosti budemo morali da izveštavamo predsednika parlamenta o delikatnim sastancima s aktivistima za ljudska prava i disidentima, zabrinuti smo da će to biti zabeleženo u elektronskim sistemima. Znate i sami koliko dugo je Rusija je hakovala nemački Bundestag. Ako mi poslanici budemo morali da otkrivamo svoje izvore, bićemo u velikom problemu”, kaže Kaspari i naglašava da bi mnogi poslanici želeli da imaju više vremena za konsultacije o takvim suštinskim promenama pravila.
Povratiti izgubljeno poverenje
S druge strane, za mnoge sve to što je najavljeno ne dešava se ni dovoljno brzo, niti dovoljno duboko. “Nemamo šta da krijemo, a moramo da povratimo poverenje. Zato je dobro da pokažemo kakve dodatne prihode ostvarujemo, kakve sastanke održavamo i kako trošimo novac, jer, ponavljam, nemamo šta da krijemo”, kaže Damijan Bezelager, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu. “Transparentnost nije u suprotnosti sa slobodom mandata. Na kraju krajeva, zašto bi ljudi uopšte poštovali zakone ako ne veruju procesu u kojem su oni napravljeni?”, pita Bezelager.
U svakom slučaju, ova rasprava u parlamentu bacila je više svetla na ambiciju s kojom sedamstotinak poslanika želi da unese više transparentnosti u jedno od najmračnijih poglavlja u Evropskom parlamentu.
