Doktorka Gaja Gamhevadž ranije ove godine otputovala je u Kongo da se pozabavi najvećim do sada poznatim skandalom u istoriji zdravstvene agencije UN.
Doktorka koji predvodi napore Svetske zdravstvene organizacije (SZO), otišla je da se pozabavi skandalom kada je osoblje agencije zlostavljalo više od 100 lokalnih žena tokom smrtonosne epidemije ebole.
Prema internom izveštaju SZO o putovanju Gaje Gamhevadž u martu, jedna od zlostavljanih žena koju je upoznala rodila je bebu sa “manom koja zahteva poseban medicinski tretman”, što znači još više troškova za mladu majku u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta.
Da bi pomogla žrtvama poput nje, SZO je platila po 250 dolara za najmanje 104 žene u Kongu koje tvrde da su ih zvaničnici koji rade na suzbijanju ebole seksualno zlostavljali ili iskorišćavali.
Taj iznos po žrtvi manji je od troškova jednog dana za neke zvaničnike UN koji rade u glavnom gradu Konga – 19 dolara više od onoga što je Gamhevadž dobijala dnevno tokom trodnevne posete – prema internim dokumentima do kojih je došla agencija Asošijeted pres.
Iznos pokriva prosečne troškove života za manje od četiri meseca u zemlji u kojoj, kako se navodi u dokumentima SZO, mnogi ljudi preživljavaju sa manje od 2,15 dolara dnevno.
Da bi primile gotovinu, od zlostavljanih žena se zahtevalo da završe kurseve obuke koji bi im pomogli da započnu “aktivnosti za generisanje prihode”.
Mnoge žene iz Konga koje su bile seksualno zlostavljane još uvek nisu dobile ništa. SZO je u poverljivom dokumentu prošlog meseca navela da je oko trećine poznatih žrtava „nemoguće locirati“. SZO je saopštila da je skoro desetak žena odbilo njegovu ponudu.
Ukupno 26.000 dolara koje je SZO obezbedila žrtvama je jedan odsto od dva miliona dolara, koliko je organizacija izdvojila za „fond za pomoć preživelima“ žrtvama seksualnog zlostavljanja, prvenstveno u Kongu.
U intervjuima, primaoci su rekli AP-u da je novac koji su dobili jedva dovoljan, ali su još više želeli pravdu.
SZO nije uradila dovoljno? “Nezamislivo”
Pola Donovan, koja sprovodi kampanju Kod blu (Code Blue) za eliminisanje nekažnjivosti za slučajeve seksualnog zlostavljanja u UN, opisala je isplate SZO žrtvama seksualnog zlostavljanja i eksploatacije kao “perverzne”.
“Nije neuobičajeno da UN daju ljudima početni novac kako bi mogli da obezbede svoju egzistenciju. Ali da se to spoji sa nadoknadom za seksualni napad ili zločin koji rezultira rođenjem bebe je nezamislivo”, rekla je ona.
Dve žene koje su se sastale sa Gamhevadž rekle su joj da je ono što najviše žele da „počinioci budu pozvani na odgovornost kako ne bi mogli da naude nikome drugom”, navodi se u dokumentima SZO.
Ove žene nisu imenovane.
SZO je agenciji AP rekla da kriterijumi za određivanje “paketa za preživele žrtve” uključuju cenu hrane u Kongu i “globalne smernice o tome da se ne daje više novca nego što bi bilo razumno za zajednicu, kako se primaoce ne bi izložili dodatnoj šteti”.
Gamhevadž je rekla da SZO sledi preporuke stručnjaka iz lokalnih dobrotvornih organizacija i drugih agencija UN.
“Očigledno, nismo uradili dovoljno”, rekla je Gamhevadž. Dodala je da će SZO direktno pitati preživele kakvu dodatnu podršku žele.
SZO je takođe pomogla u pokrivanju medicinskih troškova za 17 dece rođene kao rezultat seksualne eksploatacije i zlostavljanja, rekla je ona.
Pregovaranje o naknadi
Najmanje jedna žena koja je rekla da ju je lekar SZO seksualno iskoristio, posle čega je zatrudnela, pregovarala je o nadoknadi koju su zvaničnici agencije potpisali, uključujući zemljište i zdravstvenu zaštitu. Doktor je takođe pristao da plaća 100 dolara mesečno dok se beba ne rodi u dogovoru “da zaštiti integritet i reputaciju SZO”.
Ali u intervjuima za AP, druge žene koje kažu da ih je osoblje SZO seksualno iskorišćavalo su tvrdile da agencija nije učinila dovoljno.
Alfonsin (34) je rekla da je bila pod pritiskom da ima seks sa zvaničnikom SZO u zamenu za posao radnice za kontrolu infekcija u timu za reagovanje na ebolu u gradu Beni u istočnom Kongu, epicentru izbijanja epidemije od 2018-2020. Kao i druge žene, nije otkrila prezime iz straha od odmazde.
Alfonsin je potvrdila da je dobila 250 dolara od SZO, ali joj je agencija rekla da mora da prođe kurs pečenja da bi to dobila.
“Novac je tada pomogao, ali nije bio dovoljan”, rekla je Alfonsin. Navela je da je kasnije bankrotirala i da bi više volela da dobije zemljište i dovoljno novca da pokrene sopstveni biznis.
Za zaposlene u SZO koji rade u Kongu, standardna dnevnica se kreće od oko 144 do 480 dolara. Gamhevadž je primala 231 dolar dnevno tokom svog trodnevnog putovanja u glavni grad Konga, Kinšasu, prema internim pravilima o putovanju.
Interni dokumentipokazali pravo stanje?
Interni dokumenti pokazuju da troškovi osoblja predstavljaju više od polovine od 1,5 miliona dolara koje je SZO dodelila za sprečavanje seksualnog zlostavljanja u Kongu za 2022-2023, ili 821.856 dolara. Još 12 odsto ide na aktivnosti prevencije, a 35 odsto ili 535.000 dolara je za “podršku žrtvama”, za koju je Gamhevadž rekla da obuhvata pravnu pomoć, prevoz i psihološku podršku. Taj budžet je odvojen od fonda za pomoć od dva miliona dolara, koji pomaže žrtvama širom sveta.
Kancelarija SZO u Kongu ima ukupan budžet od oko 174 miliona dolara, a njen najveći finansijer je Fondacija Bila i Melinde Gejts.
Zdravstvena agencija UN nastavlja da se bori da pozove na odgovornost počinioce seksualnog zlostavljanja i eksploatacije u Kongu. Komisija koju je oformila SZO pronašla je najmanje 83 počinioca, uključujući najmanje 21 radnika SZO. Najmlađa poznata žrtva imala je 13 godina.
U maju 2021, istraga agencije AP otkrila je da je više rukovodstvo SZO bilo upoznato sa slučajevima seksualne eksploatacije tokom napora agencije da obuzda ebolu, čak i dok se zlostavljanje dešavalo, ali je malo toga urađeno da se zaustavi. Nijedan viši funkcioner, uključujući i neke koji su bili svesni zlostavljanja tokom izbijanja, nije otpušten.
Posle godina pritiska kongoanskih vlasti, interni dokumenti SZO pokazuju da su podeljene informacije o 16 navodnih počinilaca seksualnog zlostavljanja i eksploatacije koji su bili povezani sa SZO tokom izbijanja ebole.
“SZO nije učinila dovoljno”
Ali SZO nije učinila dovoljno da kazni sopstvene ljude, rekla je druga žena iz Konga koja je rekla da je bila primorana da ima seks sa osobljem da bi dobila posao tokom epidemije. I ona je od SZO dobila 250 dolara pošto je pohađala kurs za pečenje hleba.
“Obećali su da će nam pokazati dokaze da je ovo rešeno, ali nije bilo naknadnih radnji”, rekla je 31-godišnja Deniz.
SZO je saopštila da je petoro zaposlenih otpušteno zbog seksualnog zlostavljanja od 2021. Ali u Kongu ostaje duboko nepoverenje.
Audia (24) rekla je agenciji AP da je zatrudnela kada ju je zvaničnik SZO naterao na seks da bi dobila posao tokom epidemije. Ona sada ima petogodišnju ćerku i dobila je 250 dolara od SZO pošto je pohađala kurseve krojenja i pečenja hleba.
Ona brine šta bi moglo da se desi u budućoj zdravstvenoj krizi u sukobima pogođenom istočnom Kongu, gde loša infrastruktura i resursi znače da se svaki odgovor u vanrednim situacijama u velikoj meri oslanja na spoljnu pomoć SZO i drugih.
“Ne mogu više da verujem (SZO)”, rekla je ona. “Kada vas napuste u takvim poteškoćama i ostave bez ikakve reakcije, to je neodgovorno”.
