Sprečavanje globalnog zagrevanja za više od 1,5 stepeni iznad predindustrijskih temperatura jedna je od ključnih obaveza Pariskog sporazuma
Prošla godina je bila najtoplija u istoriji i prva koja je prešla ključni prag globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura, kažu naučnici.
Evropska agencija za klimatske promene Kopernikus (C3S) potvrdila je prethodne projekcije da je 2024. bila najtoplija ikada zabeležena na globalnom nivou i prva kalendarska godina u kojoj je prosečna temperatura premašila 1,5C iznad predindustrijskih nivoa.
Naučnici su rekli da su klimatske promene izazvane ljudskim faktorom glavni pokretač rekordnih temperatura, dok su drugi faktori, poput vremenskog fenomena El Nino u Tihom okeanu, koji podiže globalne temperature, takođe igrali ulogu.
Analiza koju su sproveli UK Met Office, Univerzitet Istočne Anglije i Nacionalni centar za atmosferske nauke takođe je otkrila da je 2024. bila najtoplija zabeležena i da će “verovatno” biti prva godina koja će premašiti 1,5 stepeni Celzijusa.
Stručnjaci za klimu kažu da samo jedna godina sa prosečnom temperaturom od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa ne znači da je svet dostigao taj nivo globalnog zagrevanja, iako su izdali upozorenja o tome koliko je sada blizu.
Ali rekordna vrućina bi trebalo da bude znak za buđenje, jer godina ekstremnog vremena pokazuje koliko je život opasan sa zagrevanjem od 1,5 stepeni Celzijusa, rekao je jedan stručnjak.
Ulaganje napora da se spreči zagrevanje sveta za više od 1,5C iznad predindustrijskih temperatura jedna je od ključnih obaveza globalnog Pariskog sporazuma, na koji su zemlje pristale 2015. godine, u pokušaju da spreče najopasnije posledice klimatskih promena.
Analiza je otkrila da je globalna prosečna temperatura 2024. bila 1,53 C iznad proseka 1850-1900, sa marginom greške od plus ili minus 0,08 C, što znači da će 2024. verovatno biti prva kalendarska godina koja će premašiti 1,5 C. je takođe bila 11. godina zaredom u seriji podataka koja je bila jednaka ili premašila 1 C iznad predindustrijskog nivoa.
Kolin Moris iz britanskog Met Officea je rekao: „Jedna godina koja prelazi 1,5C iznad predindustrijskog nivoa ne krši zaštitnu granicu od 1,5C iz Pariskog sporazuma – to bi zahtevalo temperaturu od najmanje 1,5C u proseku tokom dužeg perioda.
“Međutim, to pokazuje da je prostor za izbegavanje prekoračenja 1,5 C, na duži rok, sada veoma tanak.”
Prema Kopernikovoj analizi, procenjene su temperature na 1,6 C iznad predindustrijskih nivoa u periodu 1850-1900. i 0,12 C iznad 2023 – što je bila prethodna najtoplija godina u istoriji.
Bila je to najtoplija godina u istoriji Evrope, sa temperaturama za 1,47 stepeni iznad proseka za referentni period 1991-2020, pokazuju brojke.
Analiza takođe naglašava da je globalno svaka od poslednjih 10 godina bila jedna od najtoplijih 10 godina u istoriji.
Samantha Burgess, iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF) koji vodi C3S, rekla je: „Sada smo na ivici da pređemo nivo od 1,5C definisan u Pariskom sporazumu, a prosek u poslednje dve godine je već iznad ovog nivoa.
„Ove visoke globalne temperature, zajedno sa rekordnim globalnim nivoima atmosferske vodene pare 2024. godine, značile su neviđene toplotne talase i obilne kiše, uzrokujući bedu za milione ljudi.
