SAD imaju predsednika koji, izgleda, nije svestan onoga što se dešava na Bliskom istoku i u Ukrajini
Pogubljenost predsednika Džozefa Bajdena traje već mesecima, dok on i njegovi spoljnopolitički saradnici pozivaju na prekid vatre koji se neće dogoditi u Gazi, a sa druge strane nastavljaju da snabdevaju oružjem Izrael, što čini prekid vatre manje verovatnim.
Sličan paradoks postoji i u Ukrajini, gde Bajden finansira sukob koji se ne može dobiti i odbija da učestvuje u pregovorima koji bi mogli da okončaju pokolj.
Realnost koja stoji iza svega ovoga je da predsednika SAD jednostavno više nema, u smislu razumevanja kontradiktornosti politike koju on i njegovi spoljnopolitički savetnici sprovode, piše novinar Simor Herš.
Amerika ne bi trebalo da ima predsednika koji ne zna šta je potpisao. Ljudi na vlasti moraju da budu odgovorni za ono što rade, a debata sa Donaldom Trampom pokazala je Americi i svetu da imamo predsednika koji očigledno nije u toj poziciji, navodi Herš.
Sramota nije samo Bajdenova, već i onih oko njega koji ga sve više drže u tajnosti. On je zarobljenik, navodi novinar i dodaje da je “izolacija” predsednika delo Toma Donilona, čiji je mlađi brat Majkl, ključni anketar i savetnik u Bajdenovoj predsedničkoj kampanji i deo tima koji je veći deo nedelje proveo pripremajući Bajdena za debatu.
Tom Donilon, koji ima 69 godina, bio je savetnik predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost od 2010. do 2013. godine i bezuspešno je pokušavao da bude imenovan za Bajdenovog direktora Centralne obaveštajne agencije.
S obzirom na Bajdenov očigledan pad u poslednjih nekoliko meseci, nemoguće je za autsajdera da razume zašto je Bela kuća pristala na bilo kakve debate sa Trampom pre izbora, a kamoli da se pristane na najraniju predsedničku debatu u modernoj istoriji.
Ideja je, navodi Herš pozivajući se na svoje izvore u Demokratskoj partiji, da će, ako Bajden bude dobro prošao, kao što je to bio slučaj u govoru o Stanju nacije u martu, pitanje njegove mentalne sposobnosti biti sklonjeno u stranu.
Takođe je postojao pritisak glavnih demokratskih donatora da se učini nešto po pitanju sve očiglednijeg mentalnog propadanja predsednika.
Šta sad? Jedan od vašingtonskih političkih stručnjaka kaže da se Demokratska stranka sada suočava sa “krizom nacionalne bezbednosti”. Zemlja podržava dva razorna sukoba sa predsednikom koji očigledno tome nije dorastao, rekao je, i možda je vreme da se počne sa pisanjem govora o ostavci koji bi odgovarao ili nadmašio onaj koji je u martu 1968. dao predsednik Lindon Džonson.
Drugi politički guru izneo je drugačiji stav. “Ovo je doba društvenih medija – TikTok, Fejsbuk, Instagram i Iks – i politička kampanja može veoma brzo da se promeni”.
U svakom slučaju, zaključuje Herš, SAD imaju predsednika koji izgleda nije svestan onoga što se dešava na Bliskom istoku i u Ukrajini.
“Šta se desilo sa 25. amandmanom koji ovlašćuje potpredsednika i većinu u kabinetu da proglase predsednika nesposobnim za funkciju? Šta se dešava u Bajdenovoj Beloj kući”, zapitao je Herš.
