“Pozorište je izvojevalo veliku pobedu, prvi put u njegovoj istoriji je sačinjena ovakva grandiozna koreografska postavka”, rekla je Maja Plisecka, prima-balerina koja je u “Labudovom jezeru” igrala punih 30 godina. I zaista, ovo remek-delo, prikazivano u skoro svim pozorištima, na svim kontinentima, već 146 godina zaustavlja dah svih koji ga gledaju.
“Labudovo jezero” je jedan od retkih baleta koji je poznat gotovo svima, a ne samo pasioniranim ljubiteljima baletske umetnosti. Ovo delo čuvenog ruskog kompozitora Pjotra Iliča Čajkovskog je, slobodno možemo reći, klasik koji ne poznaje granice i koji je za 146 godina postojanja dokazao da je umetnost most koji spaja nacije i kulture na svim meridijanima naše planete.
Koje se to zanimljivosti vezuju za ovo kultno baletsko delo?
Premijera je bila totalni fijasko
Verovali ili ne, premijera “Labudovog jezera” koja se odigrala 4. marta davne 1877. godine bila je totalni fijasko, a malo je reći da publika nije bila oduševljena izvedbom. Čak ni neverovatna kompozicija Čajkovskog na osnovu koje je postavljen balet nije uspela da učini zanimljivom dosadnu koreografiju baletmajstora Rejzingera. Postoji i drugo mišljenje zbog čega je balet doživeo propast na prvom izvođenju: glavni krivac je mogao biti i dirigent koji do publike nije uspeo da donese svu čaroliju kompozicije.
Bilo kako bilo, drugu šansu je “Labudovo jezero” dobilo zahvaljujući baletmajstorima Mariusu Petipi i Lavu Ivanovu, čiji je balet ugledao svetlost dana u januaru 1895. godine na sceni Mariinskog teatra u Sankt Peterburgu. Tada je publika uvidela da je ovo delo vredno pažnje, štaviše, da je u pitanju pravo remek-delo. Nažalost, sam Čajkovski ovo izvođenje nije doživeo, premda je preminuo dve godine ranije.
“Labudovo jezero” je vizit-karta SSSR
Balet u postavci Petipija i Ivanova je niz godina važio za vizit-kartu Sovjetskog Saveza, a gotovo svaki lider koji je dolazio iz inostranstva je obavezno imao organizovan odlazak u Boljšoj teatar, na čijoj se sceni prikazivalo “Labudovo jezero”. Umetnici koji su učestvovali u baletu su sa ponosom isticali da je ovo remek-delo ponos čitave nacije. Scena iz baleta bila je prikazana čak i na poštankim markama koje su puštene u opticaj 1993. godine, u čast 175. godišnjice rođenja Marijusa Petipija.
Za komponovanje “Labudovog jezera” je Čajkovskom bilo potrebno godinu dana
Komponovanje muzike za balet “Labudovo jezero” Čajkovski je počeo još 1875. godine, po specijalnoj narudžbini Moskovske direkcije imperatorskih pozorišta. Ovo delo je, može se reći, za njega bilo debitantsko, budući da je do tada komponovao samo muziku za opere. Za stvaranje savršene melodije, umetniku je bilo potrebno oko godinu dana, a u svom pismu Rimskom-Korsakovu, Čajkovski je čak i objasnio zbog čega se latio tog posla.
“Jednim delom zbog novca koji mi je potreban, a jednim delom jer sam želeo da se oprobam u ovoj vrsti muzike”, priznao je.
Nakon “Labudovog jezera” Čajkovski je komponovao još dva, ništa manje spektakularna baleta – “Krcko Oraščić” i “Uspavana lepotica”.
Ostvarenje je postalo sinonim sovjetske cenzure
Iako se “Labudovo jezero” i danas smatra jednim od najvećih dela u istoriji svetskog baleta, mnoge Ruse za njega vezuju ne tako lepe emocije. Razlog leži u istoriji: tokom Avgustovskog puča 1991. godine, legendarni balet se prikazivao na svim kanalima televizije nekoliko dana uzastopno, a sve kako bi se prikrilo pravo stanje u zemlji u tom periodu. Naravno, ovakva odluka vlasti ni na koji način nije uticala na blagostanje ili moral stanovnika, štaviše, rodile su se brojne anegdote iz tog perioda.
“Vlast se u Rusiji ne menja na izborima, već onda kada se “Labudovo jezero” prikazuje na svim frekvencijama”, šalio se narod, aludirajući na prevrat i svrgavanje Mihaila Gorbačova sa vlasti.
Balet se u zemlji neprekidno prikazivao i kada su umirali sovjetski lideri Brežnjev, Andropov i Černjenko, te je u narodu ubrzo postao sinonim za cenzuru.
Inspiraciju je tražio u jezerima Rusije
Istoričari tvrde da je Čajkovski inspiraciju za svoje remek-delo pronašao u Votkinskom jezeru koje se nalazilo tačno preko puta njegovog doma. Ipak, ovo nije jedina teorija: Nemci smatraju da je kompozitor crpio inspiraciju u jednom od jezera Alpa, budući da je baš u vreme komponovanja ovog dela Pjotr Ilič posetio Bavariju. Dokaz više da ova teorija može biti tačna je i činjenica da je u osnovi sižea stara nemačka legenda.
