Paralele koje Silvester Stalone dijeli sa svojim generacijskim likom, Rokijem Balboim, teško je zanemariti.
Obojica su pronašla unutrašnju snagu i odlučnost da ne padnu već u prvoj rundi, već da se izbore za vrh i pobedu – na ovaj ili onaj način. Dok se Balboa borio za pobedu u ringu, Staloneov lični uspeh bio je upravo Roki, kao i holivudski život koji mu je ta uloga donela.
Međutim, iako su Rokyi, Rambo, Krid i još poneki film među njegovim najboljim ostvarenjima, baš kao i njegov slavni lik, Stalone je kroz karijeru pretrpeo mnoge udarce – pojavivši se i u nekim zaista lošim filmovima.
Stalone je osvojio neverovatnih 12 Zlatnih malina, čime je postao najnagrađivaniji glumac u istoriji ovog antiprestižnog priznanja, koje se dodeljuje najgorim filmskim ostvarenjima i ulogama svake godine, piše Far Out Magazine.
“Snimao sam zaista užasne filmove”, priznao je Stalone.
“Stop! Or My Mom Will Shoot je najgori. Ako želite da neko prizna ubistvo, samo ga naterajte da gleda taj film. Priznaće sve nakon 15 minuta. Najgori film koji sam ikada snimio”, istakao je glumac.
Nastavio je u istom tonu: “Možda jedan od najgorih filmova u celom Sunčevom sistemu, uključujući i vanzemaljske produkcije koje nikad nismo videli… Čak bi i ravni crv mogao da napiše bolji scenario od Stop! Or My Mom Will Shoot. U nekim zemljama, mislim da je Kina među njima, puštanje tog filma jednom nedeljno na državnoj televiziji smanjilo je natalitet na nulu.”
I dok se očekuje da ovaj film bude pri samom dnu njegove karijere, postoji još jedno ostvarenje koje bi moglo da ga prestigne – Escape Plan 2: Hades. Reč je o drugom delu trilogije koju gotovo niko nije želeo da gleda.
Kao čovek koji zna da rastegne priču na više nastavaka što je dokazao sa Creedom, Rokijem, Rambom i Plaćenicima, Stalone je prilikom promocije trećeg dela serijala Escape Plan odmah istakao drugi deo kao možda najgori film u kojem je ikada igrao.
“Escape Plan 2 je ubedljivo najgore produciran film u kojem sam ikada imao nesreću da učestvujem”, rekao je glumac – a to je rečenica koja ima veliku težinu, s obzirom na sve loše filmove u kojima je bio. Iako bi ovaj film mnogima jednostavno prošao ispod radara kao još jedan akcioni obračun sa pištoljima, za Stalonea je on bio dno, naročito u poređenju s trećim delom trilogije, na koji je, kako kaže, bio veoma ponosan.
Ova priča samo pokazuje da, iako možda ne možemo svi da budemo najbolji u nekom polju, kao i Stalone, uvek treba da težimo najboljoj verziji sebe. Kao što je neko jednom rekao: “Nije stvar u tome koliko dobar film možeš da napraviš, već koliko loš film možeš da napraviš — i da ipak nastaviš da snimaš dalje.”
B92.
