Mnogi se raduju zimi i praznicima, ali postoje ljudi kojima ovaj deo godine teško pada, jer hladno vreme bez sunca može značajno uticati na pojavu sezonske depresije. Ima veoma slične simptome kao i klinička depresija, te stručnjaci kažu da je profesionalna dijagnoza ključni prvi korak ka lečenju.
Kada se preselio iz Južne Afrike u Njujork, Norman Rozental je primetio da se oseća depresivnije tokom hladnih, kratkih dana gradskih zima nego u svojoj domovini. “To je bila bolest koja se krila na vidiku jer su ljudi govorili ‘pa tako se svi osećaju zimi’. Nisu je videli kao izlečivu”, kaže Rozental, psihijatar.
Pre 40 godina objavio je prvi naučni rad kojim je definisao sezonski afektivni poremećaj (SAD) – poznat i kao sezonska depresija, koji se smatrao vrstom depresije izazvane tamnim zimskim danima. Naknadne studije su otkrile da ovaj oblik depresije varira u zavisnosti od geografije.
Normalno je da raspoloženje varira u zavisnosti od godišnjih doba, pa čak i da se ljudi osećaju malo lošije zimi, kažu stručnjaci, ali oni koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja doživljavaju simptome kliničke depresije.
“Potpuno su isti – gubitak interesovanja za stvari, poremećen san, značajne promene u ishrani ili apetitu, gubitak energije, umor, poteškoće sa koncentracijom”, kaže Keli Rohan, psiholog.
Pored razgovora sa stručnjakom u ovim situacijama mogu pomoći, svetlosna terapija i promene u načinu života, te se preporučuje vežbanje, pronalaženje zimskih hobija, redukcija stresa.
Najčešće prijavljeni simptomi zimske depresije su hipersomnija – želja da se spava više nego obično i povećan apetit: “Kao da ljudska bića pokušavaju da hiberniraju”, kaže Pol Desan, psihijatar.
Zašto dolazi do sezonske depresije
“Prilično je prihvaćeno da je okidač kratak fotoperiod, broj sati od zore do sumraka. To je najjači prediktor kada simptomi počinju”, kaže Rohan, a piše Nešnal džiografik.
Ali zašto se čini da manje dnevne svetlosti neke ljude čini klinički depresivnim?
“To je pitanje od milion dolara”, kaže Rohan.
Jedna od vodećih teorija je da promena dnevnog svetla ometa oslobađanje melatonina u našem telu, hormona koji mozak oslobađa svake noći da bi podstakao san. Proces je deo našeg cirkadijalnog ritma, našeg urođenog biološkog sata koji diktira kada spavamo i kada se budimo. Naš unutrašnji sat se okreće jutarnjim svetlom, ali kako se zimi smanjuje količina dnevne svetlosti, melatonin se može kasnije osloboditi i kasnije nestati, kaže teorija.
“Taj budilnik se možda uključuje ujutru, ali telo je još uvek u stanju biološke noći. Još uvek nije jasno zašto poremećeni cirkadijalni ritam dovodi do depresije, umesto da se samo osećamo da smo umorni”, naglašava Rohan.
Šta je sa letnjom depresijom
Rohan kaže da manji procenat ljudi koji dožive SAD zimi, mogu imati problema tokom leta kada se poveća broj stimulativnih dnevnih sati. Treba naglasiti da drugi doživljavaju fenomen koji se zove letnji SAD, odnosno kada se simptomi (verovatno izazvani toplotom i vlažnošću) sezonske depresije javljaju samo tokom leta.
Izaziva kontroverze
Sezonski afektivni poremećaj je stanje koje izaziva kontroverze – iako ga mnogi smatraju validnim, neki naučnici su skeptični. Na primer, studije iz Norveške i SAD nisu pronašle jasnu vezu između depresije i godišnjih doba, dok neki stručnjaci, poput psihologa Stivena Lobela, smatraju da istraživanja mogu biti pristrasna zbog načina na koji se postavljaju pitanja. Ipak, drugi tvrde da je poremećaj retka pojava, što može objasniti nedostatak doslednih nalaza.
RTbalkan.
