Diplomate iz Srbije zadnjih mjeseci su postale su česta meta napada albanskih ekstremista, a države domaćini bi morali da urade više kako bi ih zaštitile, navode saradnici RT Balkan
Srpske diplomate u Evropi sve su češće žrtve fizičkih napada, a poslednji u nizu incidenata dogodio se sinoć na aerodromu u Nemačkoj.
Naime, jednog srpskog diplomatu napala su dvojica Albanaca, nakon što su ga čuli da govori srpski jezik. On je, međutim, uspeo da se odbrani s obzirom na to da je znao borilačke veštine.
Jedan od napadača je pokušao sa pobegne, ali ga je on sprečio u tome i pozvao nemačku policiju. Iz Ministarstva spoljnih poslova nisu želeli da komentarišu incident.
“MSP neće komentarisati navedeni događaj jer se njegova pozadina i okolnosti i dalje utvrđuju”, rečeno je Tanjugu u MSP.
Incident na nemačkom aerodromu dogodio se svega nekoliko dana nakon što je ambasadorku Srbije u Španiji Irenu Šarac 8. septembra na ulici napao mlađi muškarac i naneo joj povrede u predelu leđa.
Prema svedočenju prisutnih, mlađi muškarac prišao je ambasadorki Šarac koja je pričala telefonom na srpskom i pitao je da li je iz Srbije, a potom ju je udario nogom u leđa i pobegao. Iz izjava prisutnih svedoka, sumnja se da je, po govoru, osoba albanskog porekla, preneo je Tanjug.
“Najoštrije osuđujem fizički napad na ambasadorku Šarac u centru Madrida. Zahtevamo od svih nadležnih punu istragu i odgovornost za ovaj nečuveni incident i akt nasilja prema najvišem diplomatskom predstavniku naše zemlje”, izjavio je tom prilikom šef srpske diplomatije Marko Đurić.
Takođe, ambasade Srbije u Beču i Bernu, i konzulati u Berlinu i Minhenu nedavno su dobili preteće poruke.
Šta se krije iza napada na srpske diplomate?
Sve učestaliji napadi na srpske diplomate i pretnje koje dobijaju diplomatske misije Republike Srbije posledica su zapaljive retorike i političkog delovanja vlasti u Prištini, a pre svega premijera tamošnjih institucija Aljbina Kurtija, ističe diplomata Zoran Milivojević za RT Balkan.
“Jedan od prostora delovanja Aljbina Kurtija i njegove politike je i albanska dijaspora. U ovim slučajevima gde je bilo napada, uključujući i na ambasadorku Srbije u Madridu, motiv je bio srpski jezik. Ja korene tih napada, ali i pretnji koje su u pismenoj formi nedavno poslate našim predstavništvima, vidim upravo u toj politici”, ističe on.
Milivojević ističe da su antisrpstvo i velikoalbanska politika u porastu u albanskom korpusu, kao i da to ima odraza i u politici Prištine.
Nekadašnji oficir KOS-a Ljuban Karan za RT Balkan kaže da su napadi na diplomate krajnja bruka svake države u kojoj se dogode, ali da one očigledno ne preuzimaju mere koje bi sprečile neke buduće napade na srpske diplomate.
“I kod nas je bilo takvih pokušaja, ali je naša država reagovala dobro, kao u slučaju napada na ambasadu Izraela. Međutim, taj albanski terorizam se toleriše, a on uopšte nije naivan”, ističe on.
Zašto su meta upravo diplomate?
Zoran Milivojević ističe da su diplomate i diplomatska predstavništva na udaru zato što su oni simboli države Srbije u inostranstvu.
“Na neki način, dolazi do ponavljanja istorije. Sličnih incidenata je bilo i početkom osamdesetih godina prošlog veka, nakon pobune na Kosovu. Tada se dogodilo i ubistvo zvaničnika ambasade u Briselu 1981. godine. Imali smo napade na kompanije povezane sa državom, poput JAT-a”, podseća on.
Najpoznatiji napad na nekog diplomatu srpskog ili jugoslovenskog diplomatu je ubistvo ambasadora SFRJ u Švedskoj Vladimira Rolovića. Njega su aprilu 1971. godine u Stokholmu ranili pripadnici proustaškog emigrantskog pokreta Miro Barešić i Anđelko Brajković, a on je preminuo osam dana kasnije.
“Kada se vratimo u istoriju, SFRJ je imala velike probleme sa ustaškim pokretom, čiji su pripadnici napadali naše diplomate. Događalo da te države štite teroriste i ne ponašaju se adekvatno kako bi zaštitili diplomate i diplomatske misije”, navodi Karan.
Kako Srbija može da ih zaštiti?
Ukoliko se napadi na srpske diplomate u inostranstvu budu nastavili, to zahteva sprovođenje ozbiljnih mera i koraka, smatra Milivojević.
“To uključuje obraćanje zemljama domaćinima da obezbede adekvatnu zaštitu diplomatskih predstavništva. To je slučaj i u našoj zemlji, gde posebne mere zaštite postoje za ambasade SAD i Izraela. Kada je reč o akcijama koje sama Srbija može da sprovede, unutar MSP-a postoje mehanizmi za dodatnu zaštitu diplomatskih predstavništva i diplomata”, ističe on.
Ljuban Karan podseća da je Jugoslavija nekada jurila napadače na ambasade po svetu, kao Izrael, ali da to danas nije realno.
“Moramo insistirati kod vlada država domaćina da ne smeju tolerisati akcije tih albanskih terorista. Oni sve ono što se dešava na KiM prenose na evropsku scenu”, naglašava on.
Karan ističe da se Albanci ponašaju kao da su predstavnici Srbije legalna meta, kao da je protiv njih terorizam dozvoljen a napad na srpska predstavništva dobrodošao.
“To se prećutkuje, kao i napadi na Srbe na KiM. To je pogrešan stav država domaćina, pošto je zaštita diplomatskih predstavništava njihov posao”, zaključuje naš sagovornik.
RTbalkan.
