Istraživanja javnog mnjenja i ekonomske nejednakosti crnih i belih Amerikanaca ukazuju da su savremene Sjedinjene Američke Države i dalje daleko od društva koje je čuveni aktivista opisao u svom istorijskom govoru
Ovog ponedeljka obeležava se šezdeseta godišnjica masovnog marša na Vašington predvođenog Martinom Luterom Kingom, kada je ovaj čuveni aktivista za ljudska prava održao govor zapamćen po istorijskoj paroli “Imam san” u kojem iznosi viziju Amerike kao ravnopravnog društva za pripadnike svih rasa i društvenih pozadina.
Iako u manjem broju nego 250.000 ljudi koji su marširali 1963. godine, ovog vikenda održan je još jedan marš, sa porukom da on ne predstavlja komemoraciju, već nastavak Kingove borbe i vizije. Kako prenose mediji, neke od glavnih tema bili su sistemski rasizam, govor i zločini mržnje i policijska brutalnost, a zaključak koji se mogao izvući jeste da su današnje Sjedinjene Države daleko od onih iz Kingovog sna.
Ovakvo mišljenje deli i veliki broj Amerikanaca, prema najnovijim istraživanjima. U anketi koju je sproveo istraživački centar Pju se navodi da svega 52 odsto državljana SAD smatra da je njihova zemlja učinila značajan napredak po pitanju društvene jednakosti u proteklih 60 godina, dok ovaj broj pada na 30 odsto ako ako se gledaju odgovori isključivo Afro-Amerikanaca.
Anketa “En-Bi-Si Njuza” pokazala je da se većina Amerikanaca ne slaže sa izjavom da se u SAD ljudi ocenjuju prema karakteru a ne prema boji kože (52 odsto), ali i da je broj onih koji misle da rasa ne utiče na životno iskustvo u opadanju preko deset godina.
Ankete iz 2009. i 2010. godine otkrile su da je tada 60 odsto ispitanika smatralo da živi u društvu kakvo je Martin Luter King snevao, dok je 2015. godine, kada je “En-Bi-Si Njuz” poslednji put postavio ovo pitanje to mislilo 54 odsto ispitanika. Trenutno, broj ljudi koji to misli iznosi 47 odsto, navodi ovaj medij.
Povrh toga, FBI je u martu ove godine objavio da je broj zločina mržnje u 2021. godini, poslednjoj za koju je ova statistika objavljena, porastao na 9.065 u odnosu na 8.120 iz 2020. godine, što čini porast od 11,6 odsto.
Sa druge strane, Institut za političke studije sa sedištem u Vašingtonu je u svom izveštaju o društvenoj nejednakosti, objavljenom u svetlu 60. godišnjice Luterovog govora, ukazuje da je ekonomski jaz između crnih i belih Amerikanaca i dalje velik, uprkos učinjenom napretku.
U tom izveštaju se navodi da su afroamerička domaćinstva u 1967. godini zarađivala 58 centi za svaki dolar dohotka belih domaćinstava. U 2021. godini, ovaj odnos je podrazumevao da afroameričko domaćinstvo u proseku zarađuje 62 centa za svaki dolar koje zaradi belo domaćinstvo. Konstatuje se da bi bilo potrebno 513 godina za postizanje jednakosti ako se aktuelni trendovi nastave.
Raspodela bogatstva u zemlji takođe se zanemarljivo izmenila, pošto su 2019. godine Afroamerikanci posedovali 18 centi za svaki “beli” dolar, u odnosu na svoje pretke koji su 1962. godine posedovali 12 centi po dolaru u vlasništvu belaca.
Broj Afroamerikanaca koji poseduju svoj dom porastao je sa 38 odsto 1960. godine na 44 odsto 2021, dok je u slučaju belaca zabeležen skok sa 64 odsto na 74 odsto populacije. Jaz između crnih i belih vlasnika nekretnine ne samo da se nije smanjio, već je i porastao.
