Snimak ove uloge, nastale pre 45 godina, i serije “Čardak ni na nebu ni na zemlji” Dušana Kovačevića obrisan je zbog sahrane Josipa Broza Tita, a ostale samo odjavna i najavna špica.
“Bilo je vrlo neobična zamisao da Bata igra Radovana Trećeg, s obzirom na to da je Zoran Radmilović prethodno u njoj briljirao i da mu je to jedna od životnih uloga, zajedno s Kraljem Ibijem. Bata je svesno ušao u to znajući da će biti poređenja, koje će svakako ići u Zoranovu korist jer se on potpuno saživeo s tim likom, ali se nije obazirao na to. Fenomenalna glumačka ekipa je uradila posao na najbolji mogući način, ali nažalost, nije ostalo tragova. Spletom okolnosti, dve godine kasnije umro je Josip Broz Tito, pa su te trake iskorišćene da se na njih presnimi Titova sahrana”, priča za Kurir Miljko Živojinović.
Serija je prikazivana 1978. godine i imala je deset epizoda, ali nije naišla na previše pozitivne kritike. Dragan Nikolić je bio Jelenče, Ljiljana Lašić Georgina, Olivera Marković je igrala Rumenku, Milena Dravić Katicu, a Rade Marjanović Stanislava.
Serija je prikazana, ali je presnimljena. To je bolest televizije, jer je svoju istoriju izbrisala. Moglo je to da se spase. Serija nije imala uspeha. Svi su očekivali da “Radovan Treći” bude kao u pozorištu, ali to nije bilo moguće – ispričao je za Kurir Rade Marjanović.
Radovan Treći je priča o čoveku koji se nije snašao, koji je došao iz zavičaja u veliki grad (gde pticu nije video dvadeset godina) i stalno lamentira za zavičajem, iako ne sme da se vrati tamo jer je zeznuo lokalce.
Živi sa ženom Rumenkom (ćerkom seljaka Stanislava, pokondirenom modnom kreatorkom), ćerkom Georginom (koja je u drugom stanju već pet godina jer joj Radovan ne dozvoljava da rodi pošto je neudata, a otac deteta je pripadnik mrskog neprijatelja, komšija, porodice Vilotić, koji se sad šeta po Amerikama) i tastom Stanislavom (koji je imao neko imanje i ima neke nesređene račune s Radovanom iz prošlih vremena, a spava u kupatilu i samo jede i sere iza kuće, po Radovanu).
Takođe, član porodice je i Katica, ćerka umesto koje je Radovan hteo da ima sina, pa je od Katice stvorio muškaraču koja vozi hladnjaču i zviždi za devojkama. Tu je i zarobljenik, jedan od Vilotića, Jelenče, neshvaćeni pesnik (“voleo sam sve nedelje, nedeljom umesto kravata stavljam zmije oko vrata”), kao i kelner Osman Avramović, prvobitno arogantni debeljko, a zatim Georginin udvarač. Radovan je opsednut serijom o Džordžu, zbog čijeg odlaganja radi prenosa sletanja na Mesec bezuspešno pokušava samoubistvo.
Od uspomena porodici Živojinović ostale su samo fotografije, a na setu je Bati društvo pravila njegova supruga Lula.
“Slike govore nekad više od hiljadu reči. Bata je oduvek voleo da se šali, pa tako nije propustio priliku i da se našali na ovom setu. Cela ekipa je gledala scenu, uključujući i pomoćnika kamermana, a Bata je držao šešir preko objektiva dok je on pokušavao da izoštri i njemu je pred očima bilo crno, jer je Bata pokrio kameru. Svi su se pravili ludi i niko nije hteo da ga oda, na kraju su se svi smejali”, ispričao je Miljko.
Radmilović podržao kolegu
Predstava “Radovan Treći” je u Ateljeu 212 izvedena 300 puta, a Radmilović je za RTV Reviju objasnio zašto je odbio da ponovo oživi veliku ulogu.
“Ne verujem da bi bila mnogo bolja ni da ja igram u njoj. Možda za nijansu, možda. Jednostavno zato što bismo ja i drugi iz pozorišta bili pripremljeniji, što će reći da pod uslovima pod kojima se na televiziji radi ne treba očekivati veće rezultate”, rekao je tada Radmilović.
A na pitanje da uporedi kako je Bata Živojinović odigrao Radovana Trećeg, Radmilović je rekao:
“Stvar je u tome što je meni lako da govorim o Batinom Radovanu, lako mi je posle 150 predstava u kojima sam ja bio Radovan. Trebalo me je videti u početku: pre svega, naša predstava je imala sličnu sudbinu, to jest, pripremili smo je za samo 29 dana, a to je sasvim neuobičajeno za pozorište. Ja stalno, gledajući TV seriju, imam utisak da smo se i mi u tim prvim danima osećali nesigurno baš kako su oni svi sad nesigurni na ekranu. Međutim, na veliku sreću, pozorište daje priliku da se cela stvar dotera, obogati, usavrši, a film i televizija su u tom smislu konačni.”
