Serija „Sem: Saksonac“ (Sam – A Saxon) zasnovana je na istinitoj priči, ali je toliko neverovatna da deluje kao da je izmišljena. Životna priča Semjuela Njankouo Mefajera počela je 1970. u DDR-u, nedaleko od Lajpciga, gde se u rodio kao sin Kamerunca i Nemice.
S dvadeset godina postao je prvi crni policajac u Istočnoj Nemačkoj – nakon pada Berlinskog zida, ali pre ponovnog ujedinjenja Nemačke.
Potom, početkom 1990-ih, na kratko je bio i svojevrsna reklama za tolerantnu i multikulturalnu Nemačku, lice sa plakata u okviru kampanje osmišljene da pokaže drugačiju stranu bivšeg DDR-a.
Međutim, nakon vrtoglavog uspona usledio je dramatičan pad. Frustriran policijskom birokratijom i političkom korupcijom, Mefajer je napustio policiju i promenio stranu. Krajem decenije je u bekstvu. Traže ga zbog niza oružanih pljački.
Pobegao je iz Nemačke i završio u tadašnjem Zairu, sadašnjoj Demokratskoj Republici Kongo. Tamo se zatekao u građanskom ratu. Nakon što je izručen Nemačkoj i osuđen, Mefajer je proveo sedam godina u zatvoru.
U Diznijevoj verziji njegove životne priče neka imena su promenjena, neki događaji iskombinovani, a neke situacije izmišljene. Ipak, osnovne činjenice Mefajrovog života su ostale.
Nemačka publika nije bila spremna
„Prvi put sam čuo za Semovu priču pre mnogo godina i odmah sam pomislio da bi to bio odličan materijal za televiziju“, kaže Jerg Vinger, producent i jedan od tvoraca mini-serije od sedam epizoda. „Ali, to je bilo još 2006. Svaki TV-kanal kojem smo predstavili ideju dao nam je isti odgovor: ’Lično, sviđa mi se priča, ali mislim da nemačka publika još nije spremna za to’.“
Ono što su šefovi na televiziji pritom mislili TV rukovodioci mislili jeste da nemačka publika ne bi prihvatila stvarnost Semjuela Mefajera, kaže Vinger: stvarnost crnca rođenog u Istočnoj Nemačkoj čija lična priča baca drugačije svetlo na njihovu zajedničku političku istoriju.
Priča o ocu
Kada je pao Berlinski zid, u Istočnoj Nemačkoj je bilo registrovano skoro 100.000 migranata, studenta i radnika, koji nisu bili belci. Većina je bila iz takozvanih „bratskih“ socijalističkih država, između ostalog i sa Kube, iz Vijetnama, Angole i Mozambika.
Mefajerov otac, student mašinstva iz Kameruna, odrastao je sa „uglavnom pozitivnim“ pogledom na Nemačku, kaže Mefajer. „U Kamerunu, u regionu odakle je on, period nemačkog kolonijalnizma se pomalo doživljavao i kao zlatno doba – u poređenju sa francuskim vladarima koji su došli kasnije.“
Mefajer nije poznavao svog oca koji je pod misterioznim okolnostima umro istog dana kada je Semjuel rođen.
U Diznijevoj seriji i u svojim memoarima pod naslovom „Ja, Saksonac“, koje je napisao zajedno sa nemačkim istoričarem i dramaturgom Lotarom Kitštajnom, Mefajer iznosi teoriju koju je predložila njegova majka: da su njegovog oca otrovale vlasti koje su pokušavale da ga hemijski kastriraju.
Život crnog dečaka u Istočnoj Nemačkoj nije bio lak. Ali, stvari su postale mnogo gore kada je DDR kolabirao, jer su desničarski nasilnici i neonacisti iskoristili vakuum moći.
„Za Zapadnjake je gotovo nemoguće da zamisle kako je to bilo. Neonacisti su marširali ulicama Drezdena, stotine njih. Ako bi ugledali crnca, jurili bi ga, napali, tukli…“
U svojoj knjizi, Mefajer, veliki ljubitelj fantastike, naziva ih „orcima“ i „vampirima“.
Ali, iznenađujuće je to da Mefajer kaže da je policija za njega bila „mesto solidarnosti, drugarstva… Ja lično nisam iskusio nikakav rasizam ili mržnju. Bili smo kao braća.“
Ova prva nemačka produkcija za Dizni+ kreće se kroz više žanrova: politički triler, krimić, priča o odrastanju. Mefajera glumi Malik Bauer i uglavnom crnačka glumačka ekipa iz Nemačke, uključujući i koautore i koscenariste Tajrona Riketsa, Nijamandi Adrijana, Paulu Esam i druge. Tu je afro-nemački glumac i pisac Toks Kerner i austrijsko-nigerijska scenaristkinja Malina Nvabuonvor. Režiserke su Solin Jusef i Sara Blaskijevic.
Rezultat je nešto gotovo revolucionarno za nemačku televiziju: mejnstrim serija namenjena širokoj publici koja priča složenu priču o crnim Nemcima bez upadanja u klišee ili generalizacije.
„Film smo prikazali u Berlinu, u predstavništvu pokrajinske vlade Saksonije“, kaže Vinger. „Bivši pokrajinski ministar unutrašnjih poslova Hajnc Egert, koji je u ono vreme bio desna ruka kancelara Helmuta Kola, rekao je da mu je to pružilo novi pogled na istoriju koju je sam proživeo.“
Mefajer danas
Mefajer danas živi sa suprugom i njihove dve ćerke u Bonu, gde radi kao socijalni radnik, pisac i radnik obezbeđenja.
„Sem: Saksonac“ ne pripoveda njegovu priču onako kako se stvarno desila, kaže taj danas 52-godišnjak. Ali ona jeste uhvatila „osećaj i emocionalnu istinu“ njegovog neverovatnog života.
